-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
-
ТЕОРИЯ ЛОГИЧЕСКОГО СИНТЕЗА ЕДИНОГО ЯВЛЕНИЯ РЕЧИ КАК МИКРОКОСМА БЫТИЯ
Данная моног-рафия есть, развитие - расширение и углубление - теории детерминизма, изложенной автором в монографии «Прагматика, или природа субстанции естественной человеческой речи», которая была издана автором в 1995 году. Теория логического синтеза единого явления речи представляет речь такой, какой она является на самом деде с закономерностями сё внутренних изменений.
-
ТЕОРИЯ N МЕТОДОЛОГИЯ ГЕОГРАФИЧЕСКОЙ НАУКИ
В учебнике география рассматривается как единая наука. Авторы исходили из представлений о том, что теория — это совокупность знаний об объективном мире, а методология — учение о знании, охватывающее его с точки зрения объекта, отражения н выражения
-
ТЕОРИЯ ГОСУДАРСТВА И ПРАВА
Определенную существенную помощь во всесторонней подготовке современного специалиста оказывает изучение теории государства и права. Поэтому не случайно стремление большинства ведущих юридических и экономических вузов расширить познания экономико-правовой проблематики.
-
ТЕНЗОР АНАЛИЗ ЭЛЕМЕНТЛАРИ
Гл кулланма дифференциал геометрия курсиниш тензор анализ кисмига багишлашаи булиб. кулланмада тенор аиализниит ас ос к и тушунчалари мнеодлар ердамида еритилгаи.
-
-
-
-
Амалий математика, дастурлаш ва компьютернинг дастурий таъминоти
Ўқув қўлланма “Амалий математика, дастурлаш ва компьютернинг дастурий таъминоти” дан лаборатория ва амалий машғулотлар учун мўлжалланган бўлиб, ундан “Информатика ва ҳисоблаш техникаси”, “Сонли усуллар”, “Ҳисоблаш математикаси”, “Алгоритмлаш ва дастурлаш”, "Компьютер ва унинг тизимлари” каби курсларни ўқитишда ҳам фойдаланиш мумкин. Қўлланмада ёритилган барча мавзулар бўйича масалани ечиш намуналари, Бейсик ва Ласкал алгоритмик тилидаги дастур матни ҳамда етарли даражада мустақил бажариш учун топшириқлар келтирилган. Қўлланма олий ўқув юртларининг талабалари учун мўлжалланган бўлиб, ундан мазкур фанни ўрганувчи коллеж ёки лицей ўқувчилари, фаолияти замонавий компьютерлар билан боғлиқ бўлган ходимлар, аспирантлар, ўқитувчилар ҳам фойдаланишлари мумкин.
-
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ ТЕМУРИЙЛАР ТАРИХИ ДА ВЛАХ МУЗЕЙИ
Ушбу китобчада хожагон нақшбандия таълимотининг қискача тарихи, йирик намояндалари (хожа Алоуддин Аттор, хожа Муҳаммад Порсо. Яъкуб Чархий, Хожа Аҳрор ва б.) ва темурийлар даврида ёзилган хожагон-нақшбандия тарикати тарихига оид ёзма манбалар тўғрисида маълумот берилган. Рисола кенг китобхонларга мўлжалланган.
-
Ўзбекистон 11 йил мустақил тараққиёт йўлида
2002-2002 ўқув й1илида таълим муассасаларида ўтиладиган мустақил дарслари “Ўзбекистон 11 йил тараккиёт йулида” мавзусига бағишланади. Мазкур ўқув қўлланмада Ўзбекистоннинг 11 йил давомида қўлга киритган ютуқлари қисқача ёритилган.
-
ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ МАДАНИЙ ЁДГОРЛИКЛАРИ
Узбекистонда мустақиллик тарихни ўрганишга янги талаблар қўйилиши муносабати билан бу соҳада жиддий эътибор қаратилмоғи ва илмий жиҳатдан ўзига хос ёндашув лозим бўлган қатор муаммолар борлиги кўринди.
-
ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ ЁЗМА МАНБАЛАРИДА МАРКАЗИЙ ОСИЁ
Ушбу китобда Темурийлар даври ёзма манбалари маъ-лумотлари асосида Марказий Осиёнинг XIV-XV асрлар-даги маъмурий-ҳудудий бўлиниши, табиати, хўжалиги, халқаро алоқалари географияси ва топонимияси ҳақида сўз юритилади; манбалардан таржима-лавҳалар ҳам ило-ва этилган. Китоб турли соҳа мутахассислари, айни пайт-да, олий ўқув юртларида Марказий Осиё тарихий ге-ографияси дарслари учун зарур маълумотларни ўз ичига олади.
-
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika fani usullari hozirgi davrda iqtisodiy jarayonlarning mohiyatini ochib, ularning rivojlanish qonuniyatlarini bilishga imkon beradi. Bu usullar iqtisodchiga iqtisodiy jarayonning mexanizmini tushunihsga, jarayonni boshqarishga va istiqbolni ko`ra bilishga yordam beradi.
-
-
ТЕМУР ва УЛУГБЕК даври тарихи
Мазкур китобда урта асрларга оид кулёзма манбалар асосида яратилган за архивлардан ахтариб топилган аниқ маълумотларга таянган ҳолда Амир Темур ва унинг набираси Мирзо Улуғбек даврларидаги сиёсий воқеа-ҳодисалар, иқтисодиёт масалалари, мазкур салтанатлардаги маданият ва санъат равнаки ёритилади. Тарихчилар, мутахассислар ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.