-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
РЎЁ ёхуд ҒУЛИСТОНГА САФАР
Бу савдога учраганимга кўп бўлди. Ўн беш йиллар, эҳтимол ундан ҳам кўпдир. Шунча вақтдан бери тинчим йўқ, на унутиб, эсимдан чиқариб, хотиржам яшадим, на кўрган-билганларим асосида у-бу нарса ёзиб, чиқардим. Ёзишни-ку ўша пайти, яъни бориб келган вақтларимдаёқ бошлаган эдим, лекин бунақа гапларга ишонадиган одам топилармикан, айтишга айтиб, кейин ҳаммага кулги бўлиб юрмасам эди деган истиҳола билан тўхтатганман.
-
САОДАТ АСРИ ҚИССАЛАРИ 2-китоб
Макка аҳли орасида мишмиш тарқатилди: гўё Расулуллоҳ Қуръонни ўзлари ўйлаб чиқарган эмишлар, сўнгра Оллоҳ каломи деб одамларни йўлдан оздираётган эмишлар. Бу ғирт туҳмат эди. У кишининг ёлғон гапирмаётганларини мушриклар жуда яхши билишарди. Болаликларидан ҳамманинг кўзи ўнгида тўғрисўз, дуруст бир инсон бўлиб ўсган Расулуллоҳнинг ўта андишали эканликларини кўп бор синашган эди. Қуръон уйдирма бўлса, ўша заҳоти иссиғида бу ишнинг тагига етиш мумкин эди
-
ПАКАНАНИНГ ОШИҚ КЎНГЛИ
Ҳамма бало шундаки, у ўзи ҳақида бошқача фикрда эди. Ўзини барвастаю басавлат деб билмаса-да, ҳарқалай, хийлагина улуғвор ҳисобларди. (Кўнглида, албатта.) Юрганда жуссаеига яраша пилдирабгина юрмай, салмоқ билан, бутини йиртгудек йирик-йирик қадам ташлар, гапирганда маврид-бемаврид сўлиш олиб, салмоқ билан, таъсирчанликка интилибми ёки диққатни тортиш учунми, худди махфий бир синоатни очаётгандек пичирлаб гапирар эди
-
-
-
ШЕРЛОК ХОЛМС ҲАҚИДА ҲИКОЯЛАР
Бу воқеа ўтган йили кузда бўлган эди. Шерлок Холме-нинг ҳузурида аллақандай жуда семиз, ўрта ёшлардаги қизғиш-малла киши ўтирарди. Мен ичкарига кирмоқчи бўлдим-у, лекин икковларини қизғин суҳбат устида кў риб, чиқиб кетишга шошилдим. Аммо Холме мени хо-пага сургаб олиб кириб, эшикни беркитди.
-
Америка фожиаси
Азиз китобхон! Биринчи китоб орқали сиз асарнинг асосий қаҳрамонлари билан танишдингиз. Табиийки, иккинчи китоб воқеаларга, ҳаяжонли фурсатларга яна-да бой. Бойлик кетидан қувган, шундай ҳаётни умри давомида орзу қилган, аммо бундай тўкис ҳаётга меҳнат ва машаққатсиз эришишни орзу қилган қаҳрамоннинг бу хом хаёли уни мудҳиш жиноятга етаклайди.
-
Аҳмад Яссавий
Не бахтки, Туркистон диёри азиз авлиёлар, донишманд-лар, мутафаккирлар ватани. Биз Ҳаким Термизий, Абдухолиқ Ғиждувоний, Нажмиддин Кубро, Баҳоуддин Нақшбандий каби буюк боболаримиз билан ҳақли равишда фахрланамиз. Ана шундай бархаёт сиймолардан бири орифлар султони, шайх-ул машойих, пири комил Хожа Ахмад Яссавийдир.
-
Пахлавон Махмуд
Паҳлавон Маҳмуд" ("Ҳазрати Паҳлавон ота ҳикоятлари") номли халқ романида буюк ватандошимиз, ажойиб рубоийлар муаллифи, доир ва паҳлавон, елкаси ер кўрмаган хоразмлик курашчи ўзбек халқининг фарзанди Паҳлавон Маҳмуд ҳақидаги ҳикоятлар ўрин олган. Номаълум муаллиф Махмуд Пахлавон ҳақидаги бу ҳикоятларни қадимги китоблардан ўкиган ва одамлар огзидан эшитиб ёзиб олиб, Паҳлавоннинг мухлислари томонидан қилинган илтимосни амалга оширган.
-
Xo'rlanganlar va haqoratlanganlar
Ushbu kitob ilk bor о ‘zbek tilida 1966-yilda chop etilgan. Bu davrdagi nashrida ayrim so‘z va jumlalarning ma’nosi izohlanmagan yoki ruscha so'zlar, yoki baynalmilal jumlalar orqali berilgan edi. Bu holat bilan biz tarjimonlami yoki o‘sha davr nashriyoti xodimlarini kamsitish fikridan yiroqmiz. Faqat hozirgi davr kitobxonlarining talab va iltimoslariga asosan asar tarjimasiga qo ‘shimcha iqtiboslar kiritildi va asar hozirgi о ‘zbek adabiy tili qoidalari asosida qayta tahrirlandi.
-
-
Денгиз саргузаштлари
Бундан тўрт ярим аср муқаддам Христофор Колумб бой Хиндистонга денгиз йўли ахтариб, учта елканли кемада - каравеллада сафарга чиқди.
-
Алломалар ибрати
Ушбу "Алломалар ибрати"га қарийб чорак аср давомида республикамизнинг турли бурчакларида яшовчи кишилардан ёзиб олинган афсоналардан бир қисмигина киритилган.
-
НОТАНИШ
Ғайбаров тебранма курсида ўтирар экан, кўзларини юмиб олган эди. Иш оғир, ўзига хос юки бор. Мансаб пиллапоялари бўйлаб кўтарилиш четдан қараганда, яхшидир, аммо унинг залвори, машаққатларини ҳар ким ҳам ҳис этолмайди.
-
Алкимёгар
"Алкимёгар" романи замиридаги ушбу ҳикмат ўтмишда ўтган ёхуд ривоят қаҳрамони бўлган кимнингдир ҳаётигагина таалуқли эмас, бу сиз-у биз учун ҳам, биздан кейингилар учун ҳам ўтилажак йўлдир.
-
NOTANISH
G’aybarov tebranma kursida o‘tirar ekan, ko‘zlarini yumib olgan edi. Ish og‘ir, o‘ziga xos yuki bor. Mansab pillapoyalari bo‘ylab ko‘tarilish chetdan qaraganda, yaxshidir, ammo uning zalvori, mashaqqatlarini har kim ham his etolmaydi.