-
Ботаника ва ўсимликлар физологияси асослари
Урта Осиёнинг табиати ва ўсимликлари Совет Иттифоқининг бошка областлари табиати ва ўсимликларидан жуда ҳам фарқ килади. Шунинг учун ботаника курси Узбекистон қишлоқ хўжа- лиги техникумларида шу ернинг табиий шароити хусусиятлари- ни ҳисобга олган ҳолда ўрганилиши керак. Республикамизнинг қишлоқ хўжалиги олий ўқув юртларида- ги ўқитиш тажрибалари, ўқув материали маҳаллий ўсимлик- лардан олинган мисолларга асосланган бўлса, студентлар бу курсни жуда яхши ўзлаштиришини кўрсатади. Бироқ мавжуд ботаника дарсликлари ва ўқув қўлланмаларида республикамиз территориясида мутлақо учрамайдиган ўсимликлар (пиндик-- ўрмон ёнғоғи, вереск, хонтал, черника ва бошқалар) кўпроқ баён этилган. Бу ҳол ботаника курсини нормал ва самарали равишда ўрганишга тўсқинлик қилади. Бундан ташқари, қишлоқ хўжалиги ўрта ўқув юртларининг ўқувчилари учун мўлжаллан- ган ботаника дарсликларининг ҳаммаси рус тилида ёзилган, шунингдек, булар ҳам асосан, СССР Европа қисмининг флораси мисолида тузилган, бундай ўсимликлар эса маҳаллий миллат- ларнинг ўқувчилари учун таниш эмас. Урта Осиёнинг табиий ҳодисаларини ҳисобга олган ҳолда маҳаллий ўсимликлардан фойдаланиш, ўқувчиларнинг ботаника • курсини яхшироқ ўзлаштиришига анчагина ёрдам беришини на- зарда тутиб, биз ўлкамизнинг маданий ва ёввойи (бегона) ўсим- ликларига оид илмий маълумотларга асосланган ботаника дарслиги ёзишни мақсад қилиб қўйдик.
-
Ўзбек адабиёти тарихи
Мазкур дарслик ўтган давр мобайнида ўзбек адабиёт тарихининг муайян даврида яшаб ижод этган шоирларнинг илгари маълум бўлмаган айрим асарларини тадқиқ этган.
-
Biologiya o‘qitish metodikasi
Ushbu o‘quv-uslubiy qo‘llanma o‘rta maxsus, kasb-hunar ta’limi muassasalarining biologiya o‘qituvchilari, shuningdek, pedagogika oliy o‘quv yurti talabalari va magistrantlariga mo‘ljallangan bo‘lib, unda biologiyani o‘qitishning umumiy masalalari, biologik ta’lim mazmunining tarkibiy qismlari va ularni o‘quvchilar tomonidan o‘zlashtirish usullari, ta’lim mazmuni, vositalari, metodlari va shakllarining uzviyligi, o‘quvchilarning bilish faoliyatini tashkil etish va boshqarish, biologiya darslarida zamonaviy pedagogik texnologiyalardan foydalanish yo‘llari ishlab chiqilgan
-
Ботаника асослари
Дарсликда ўсимликлар дунёсининг табиатдаги ва қишлоқ хўжалигидаги аҳамияти, уларнинг ҳужайра тузилишидаги асосий хусусиятлари, вегетатив (илдиз, поя, барг) ва генератив (гул, уруғ, мева) органларининг морфологик, анатомик тузилишлари, уларнинг метаморфозлари ҳамда ўсимлик оламининг кўпайиши тугрисида батафсил маълумотлар келтирилган. Шунингдек, ўсимликлар систематикаси ва геоботаникаси тўғрисида ҳам илмий маълумотлар берилган, айниқса, гулли ўсимликлар классификацияси бўйича ёзилган характеристикалар Ўрта Осиёда, жумладан. Узбекистон шаро- итида ўсадиган ва кенг таркалган маданий, ёввойи, бегона, доривор, заҳарли ҳамда ем-хашак ўсимликлар оилалари мисолида ёритилган. Мазкур дарслик қишлоқ хўжалик институтларининг агрономия ва зооинженерия факультетларининг студентлари учун мўлжалланган.
-
Биологик химия
Дарсликнинг учинчи нашрига биохимия фанининг сўнги ютуқлари ва унинг медицина учун аҳамияти киритилган. Янги расмли материаллар берилган. бир қатор боблар қайта ишланган янги бўлимлар киритилган жумладан алмашинув процесларининг ҳар хил даражада регуляция қилиниши масалалари
-
Ботаника
Ботаника курсининг шу 5-нашри илгариги нашрларидан катта фарқ килади. Биринчидан, китобнинг бу нашрида, «Ўсимликлар физиологияси» ва «Фитогеография» бўлимлари йўқ. Бу бўлимларни алоҳида қўлланма- лар ҳолида нашр этиш маъқулроқ деб топилди, улар юқори курсларда ўтилиши билан ботаниканинг бошқа бўлимларидан фарк килади; бу Дарслик эса, асосан, пастки курс студентларига мўлжалланган. Иккин- чидан, китобнинг илгариги нашрига қатнашган баъзи авторлар вафот этганлиги муносабати билан уларга тегишли бўлимларни янги авторлар қайтадан ёзди. Масалан, «Ўсимликлар анатомияси» бўлимини В. Ф. Раз- дорский, «Ёпиқ уруғли ўсимликлар систематикаси» бўлимини эса, Н. А. Комарницкий ва А. А. Урановлар янгидан ёзди. Учинчидан, қол- ган эски текстлар хийлагина қайта ишланди.
-
Ботаника
Табиатда биз ўстирадиган ва қўриқлайдиган фойдали ўсимликлардан бошқа, зарарли ўсимликлар ҳам учрайди. Колхоз ва совхоз далаларидаги экинларнинг ҳосилини пасайтирадиган ўтларга қарши қаттиқ курашишга тўғри келади. Мана шунинг учун ҳам ўсимликлар дунёси билан танишиш, уларнинг тузилишини ва ҳаётини ўрганиш ҳар ким учун зарурдир.
-
Yer fizikasi
Olamning paydo bo ‘lishi va evolyutsiyasi haqidagi asosiy farazlar. Quyosh sistemasi va Yer sayyorasi va Oyning vujudga kelish jarayonlari. Yerning ichki va tashqi geosferalari haqidagi tushunchalar.
-
Одам анатомияси 2-том
Иккинчи нашрига сузбоши: Дарсликнинг ушбу нашри хила тузатилган ва тулдирилган. Гоят кимматли фикр ва мулохазаларини билдирганликлари учун харбий медицина академиясининг профессорларидан А.А.Заварзин блан Е.Н.Павловскийдан ва кафедрадаги энг якин дустим старший укитувчи Н.В.Вихрев дан айникса миннатдорман. В.Тонков. Ленинград ёнидаги Саблино. 1927 йил июнь.
-
Qiziqarli astronomiya
YA.I.Perelmanning bu kitobida kitobxon astronomiyaning ayrim masalari , uning ajoyib ilmiy muvaffaqiyatlari bilan yulduzlar osmonida bo'ladigan eng muhim hodisalar to'g'risida qiziqarli ma'lumotlar bilan tanishadi.
-
Differensial tenglamalar
Darslik matematika, mexanika,amaliy matematika,fizika ,informatika va informatika fanini o'qitish metodikasi va boshqa ta'lim yo'nalishlariga mo'ljallangan.
-
Қурилишда геодезия
СССРда ҳозирги замон қурилиши халқ хўжалигининг комплекс тармоғи бўлиб, у қурилиш материаллари ишлаб чиқарадиган минглаб корхона, йирик уй ку риш комбинатлари ҳамда темир-бетон буюмлари ва пўлат конструкциялар заводларига эга. Унлаб илмий тадқиқот ва юзлаб лойиҳалаш институтлари қури лишнинг илмий марказини ташкил этади. Ҳозирги замон қурилишининг ўзига хос хусусияти унинг мужассамлиги, объ- ектларнинг йириклиги, уларнинг қурилиш конструкциялари ва инженерлик жиҳозларининг мураккаблиги, шунингдек, қурилиш конструкциялари элементларининг туташмалари ва узелларининг аниқлигига нисбатан қўйилаётган талабнинг орта боришидир.
-
XX asr o'zbek adabiyoti
Ikki qismdan iborat mazkur kitobning birinchi qismida X X asr о ‘zbek adabiyotining о ‘ziga xos xususiyatlari, shakllanish va rivojlanish yo ‘llari, taraqqiyot tamoyillari, о ‘sish bosqichlari, erishgan yutuqlari, yo ‘I qo ‘ygan kamchiliklari tadqiq qilinadi.
-
Dunyo dinlari tarixi
Ushbu darslik O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi huzuridagi Din ishlari bo‘yicha qo‘mitaning 2018-yil 1-maydagi 2484-raqamli tavsiyasi, O‘zbekistonning eng yangi tarixi masalalari bo‘yicha muvofiqlashtiruvchi-metodik markazning 2018-yil 24-apreldagi 34-sonli xulosasiga asosan nashrga tavsiya etilgan.
-
Axborotlarni himoyalashning intellektual tizimlari
Ushbu darslikda keltirilgan mavzular bugungi kun talablariga moslashtirilib, axborotlar himoyasining buzilishi, himoya mexanizmi va asosiy himoyalash vositalari, xavf-xatar turlari, komyuter tarmoqlaridagi hujumlar va x.k.
-
Davlat va huquq asoslari
Huquqiy ong va madaniyatni yanada yuksaltirish borasida ta’lim tizimida muhim vazifalar amalga oshirilmoqda.