-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Медиа ва ахборот саводхонлигини шакллантиришнинг педагогик жи^атлари
Ушбу нашрда келтирилган номлар ва берилган маълумотлар фикр-мулохазалар бирор бир мамлакатнинг хукукий макоми, худуди, чегаралари, шахар ва туман лари ёки уларнинг тегишли бошкарув органларига нисбатан ЮНЕСКОнинг расмий нуктаи назарини ифодаламайди. Маэкур нашрда келтирилган маълумотлар, унинг чоп этилиш вактига, ишончли на аник булишига карамасдан, ундан фойдаланиш ока бати да юзага келган хар кандай куринишдаги камомад ёки зиён Ташкилотга жисмоний ёки три дик шахслар олдида хеч кандай юридик мажбурият ёки жавобгарлик юкламайди.
-
Медиа ва ахборот саводхонлигиПедагоглар учун методик кулланма
Хозирги кунда жамият>дётининг деярли барча сохдпарини, шу жумладан, таълимнинг ривожланишини медиасиз тасаввур юллиш кийин. Ахборот маконини глобаллашуви ва унинг “очикдиги” заминида янги билимлар, карашлар, фактлар, концепцияларнинг окими шиддат билан ортиб бармокда ва медиалар оркдли таркалаётган ахборотлардан фойдаланиш муаммоси пайдо булмокда.
-
ТУРКИЙ СОДДА ТОПОНИМЛАРНИНГ ЭТИМОЛОГИК ТАДКИКИ
Мазкур 2-кадобна рибек ономастикасининг алохида сохаларидан бири бўлган туркий содда топонимларини этимологик тадкикига оид илмий-назарий ва амалий усулий масалалари хакида фикр юритилган. Унда 1-китоб ("То 1-китоб ("Топонимларии итимологик тадкик килишнинг илмий-назарий ва амалий усулий асослари"да изгари сурилган фикрлар асосида туркий токовимларнинг содда кўринишли турпари этимологих тахлил
-
ГЕОГРАФИЯ ТАРИХИ
Монографияда география фанннинг шаклланиш ва риножпаниш тарихи, унда юзага келган бир катор илмий йуналишлар таърифланган. Ушбу йуналишларнннг ривожига уз хиссаларини кушган олимларнинг география на табиатшуносликка оид асарлари география тарихи нукггаи назар идан тгцщил килиниб, кискача маълумотлар берилган. Китоб география фани тарихи билан кизикувчи китобхонлар, укитувчилар, талабалар ва 5?кувчиларга мулжалланган.
-
NAZARIY ΜΕΧΑΝΙΚΑ
O'quv qo'llanma uchta ho lundan iborat bo hirinch bolimida qattiq matikan statikaning asosiy aksiomalari, kesishuvchi kuchlar, momentlar, juft kuchlar nazariyilen, og alik markan kabi mavzular yont scan Kitobning ikkinchi bo'limi memarikaga eid mavzulami qamrab olgan Unda jumladan moddiy nuqlo kinematikasi, qatiq mning harakatlari moddiy nuqtaming murakkab harakati kabi mavzular hayon etilgan.
-
ТИЛШУНОСЛИК ВА ТАБИИЙ ФАНЛАР
Хар кдндай фан фанлар системасидан урин олар экан, у, албатга, шу система таркибидаги бошкд фанлар билан маъ-лум муносабатда булади. Хозирги кунда барча фанларда системавий тадкик;отларга катта эътибор берилаётган ва бунинг натижасида жиддий ютук-ларга эришаётган бир пайтда фанларнинг узаро муносабати-ни урганиш мух,им а^амиятга эта.
-
TUPROQSHUNOSLIKKA KIRISH
0‘zbekiston Respublikasining “Ta’lim to‘g‘risida”gi Qonuni va “Kadrlar tayyorlash Milliy dasturi”ga muvofiq ravishda hozirgi kun talabidan kelib chiqib, malakali mutaxassisiami tayyorlash mehnat bozorining 7omonaviy ebtiyojlariga mos yuqori malakali kadrlar tayyorlash, oliy ta’lim tizimi oldida turgan dolzarb vazifalardan biridir. Jumiadan, o’qitiladigan ianlami sifal jibatdan dunyo standartlari lalablariga moslashtirish, mazmunmi kengaytirish va o'aitish usullarini modemizatsiya qilish muhim ahamiyalga ega.
-
МУСТАБИД ТУЗУМНИНГ УЗБЕКИСТ0Н МИЛЛИЙ БОЙЛИКЛАРИНИ ТАЛАШ СИЁСАТИ: ТАРИХ ШОХИДЛИГИ ВА САБОКЛАРИ
Мазкур монография шу давргача илмий истеъмолга киритнлма- ган кенг куламли архив уужжатлари, ваутли матбуот ва турли ада- биётларни урганнш асоснда яратилган булиб, учла чор Россияси ва совет империясининг бир асрдан ортиу уукм сурган данрида Тур- кистон ва Уабекистоин и нг миллий бойликларини талиб кетнш жа- раёни таудил унлиниб, унинг моуияти очиб берилади, Шунин г би- дан бирга, мустамлакачилик сиёсати бир болтан икки тузумдан узбек халуининг чеккан азиятлари, унинг модаий турмуш ва маънавиити- га етказилган улкан зарар уаунда гувоулик берувчн манбалар шо- уидлигида бу тарихнинг аччиу сауифалари ёритилади.
-
METEOROLOGIK AXBOROTLARNI O'LCHASH TIZIMLARI
Atmoferaning tuzilishi va xossalarini o'rganish hozirgi vaqida turli axbores o'ichash tizimlarini yaratishni talab qilmoqda. Darslikda meteorologik stansiyalarda qo'llanilayotgan yer usti o'lchash tizimining asosini tashkil etuvchi asboblar va usallar bayon qilingan. Ular hean bir qatorda yaqin kelajakda qo'llanilishi kutilayotgan asbob va usullar to'g'risida zana bo'lgan axborotlar minimumi keltirilgan
-
SHAHAR VA QISHLOQLAR REKONSTRUKTSIYASI
0 zbekislonnmg muslaqillikka erisbishi ho/oi iqhsodiga o'lish. a'zhck xalqining larixiy-madaniy qadnyallariga bo'lgan eliborining oshishi milliy va xalqaro ahamivatdagi yo'llar. mad aim , sanoat, |amoat va turar-joy bino va inshootlari qurili shining kcng sur allarda olib borlishi milliy shaharsozlikka. xu Susan shahar, qisbloq ahnli у ashash joy larini rekonstruksiya qilish masalalanda talablar odib bormoqda
-
География туризма
Учебное пособие адресуется студентам вузов, обучающимся по специальности 230500 «Социально-культурный сервис и туризм» и 061100 «Менеджмент организации» и студентам ссузов, обучающимся по специальности «Туризм». В пособии дается характеристика туристских макрорегионов мира, России и Краснодарского края, рассматривается география основных направлений и видов туризма, особенно связанных с активными видами и формами отдыха. Приводятся учебные планы, программа, контрольные тесты и вопросы.
-
ЛАЗЕРЛИ ГЕТЕРОДИНЛАШ ВА УНИНГ ЦУЛЛАНИЛИШИ
Ушбу монографияда лазерли гетеродинлашнинг назарий асослари берилган, шунингдек, гетеродинли улчашнинг эффективлигини орттириш буйича бир катор назарий ва амапий масалалар куриб чикилган. Лазерли гетеродинлаш асосида фазамерик система ва оптик сочилиш спектрини тахдил килиш системаларини тузиш методлари хамда уларни табиий $>лчашларда куллаш натижалари келтирилган. Лазерли улчов системалари буйича мутахассислар, соха буйича катта илмий ходим - изланувчилар ва талабалар учун мулжалланган.
-
FOYDALI QAZILMALARNI BOYITISH VA QAYTA ISHLASH
Mazkur darslikda foydali qazilmalarni boyitishning an'anaviy usullari: gravitatsiya, flotatsiya, magnit va elektr separatsiya' aqida nazariy ma'lumotlar, bu jarayonlarda ishlatiladigan dastgohlarning tuzilishi, ishlash tartibi, ularning asosiy texnologik parametrlari va bu jarayonlarga ta'sir qiluvchi omillar yoritilgan. Bundan tashqari, boyitish jarayonlari va dastgohlarini takomillashtirishning mumkin bo'lgan yo'nalishlari ko'rsatilgan. Darslik konchilikka oid hammą mutaxassislikda o'qiydigan talabalar uchun yozilgan bo'lib, undan rangli-qora metallar metallurgiyasi mutaxassisligi bo'yicha ta'lim olayotgan talabalar ham foydalanishlari mumkin.
-
ТУПРОК, МЕЛИОРАЦИЯСИ
Маъруза матнлари университетларда туирокднунос-афокимё мутахассисликлари учун мулжаллашан «Тупрок, мелиорацияси курси» дастури асосида, муаллифларнинг куп йиллик псдаго-гик тажрибалари хамда У рта Осиё, хусусаи Узбекистоцда мелиорация сохасида к.улга киритилган ютукдарпи хисобга олиб тузилпш булиб, у икки кисмдап иборат. Биринчи кисми мелиорация фанининг прсдмсти, вазифаси, услублари, унинг кискдча ривожланиш тарихини баёи эгиш билаи бир1а асосий эътиборни намгарчилик стишмацдиган шароитда cyFopHiu мслиорациясинииг асосий мохиятини ёритишга кд-ратилган. Бунда укувчиларга сугориш олдига куйилган та-лаблар, унинг тархалиши, сугориш рсжимини ташкил килиш, сугориш тармокдари, сугориш усуллари, киишох хужалиги экшшарини сугориш режими ва сугориш шохобчаларидан фойдалаииш ва бошкд шунга ухшаш масалаларни баёи этишга багашлангаи.
-
TUPROQSHUNOSLIK
‘Tuproqshunoslik” o‘quv qoMlanmasi 0‘zbekiston Milliy universiteti Biologiya fakultetining.tuproqshunoslik ta'lim yd'nalishi bo‘yicha bakalavr ta’lim tizimida tahsil olayotgan talabalar uchun moMjallangan. Respublika Oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligining tavsiyasiga binoan “Tuproqshunoslik” fani 2-kurs talabalari uchun o’quv rejaga asosan tuzilgan bo‘lib, o‘quv qoMlanma umumiy tuproqshunoslik, tuproq hosil qiluvchi sharoitlar va omiilar, tuproq xossalari, sistematikasi, tasnifi, tarqalishi va dunyo tuproqlariga bag1 ishlangan 3 qismdan iborat.
-
Основы АНАЛИТИЧЕСКОЙ ХИМИИ
Основу аналитической х и м и й составляют методы анализа, разнообразные по назначению, природе, метрологическим характеристикам, в различной степени связанные с необходимостью использования приборов и реактивов, не говоря уже о стоимости, доступности, простоте обращения с требуемым инструментарием. Совокупность аналитических методов в идеале следует рассматривать как систему, составные части которой соотносятся между собой, например, по признаку родства заложенных в их основу явлений и процессов, по дополняемости и взаимозаменяемости или иначе. В связи с этим существенное значение имеет классификация методов аналитической химии.