-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Хукукшунослик фанимиз калдиргочи/
Мамлакатимизда э^укук ва давлатшунослик фанининг ри-вожланишида, фан билан бойни; ?кув муассасалари ташкил кдпшцца, )^укукд1унос ходим ва илмий йуналишдаги бир кдтор мутахассислар тарбиялаб етиштирищда Зоидбек Иномжонов-нинг хизматлари бекиёс.
-
ХОТИРАЛАРИМДАН
Сиёсий кагагонлик «социализм куриш» учун коммуцистик фир-к,а олиб борган кураш жараёнидаги энг аянчли фожса, битмас-туганмас жародат, мулуиш сиёсат, умуммиллий зулм ва зугум сифа-тида тарихда крлли. Унинг мазмуну мох,ияти ва сир-асрорлари туда очилиши учун *али купгина вакд, илмий-ижодий иэлаииш, акд-заковат сарфлашга гуфи келади.
-
MAMLAKATIMIZNI YANADA OBOD ETISH VA MODERNIZATSIYA QILISHNI QAT’IYAT BILAN DAVOM ETTIRISH YO'LIDA
O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Islom Karimov asarlarining 21-jildidan davlatimiz rahbarining 2012- 2013-yillarda O'zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi- ning 20 yiUigiga bag'ishlangan tantanali marosimda, Va- zirlar Mahkamasining majlisida, turii xalqaro anjumanlar- da, marosimlarda so'zlagan nutqlari va ma’ruzalari hamda tabriklari o‘rin olgan.
-
ИПОР ХИЛ ИЛА ТУГИЛГАН ОРИФ
Рисола х,азрати Хожа Баз^оуддин Нак,шбанднинг тасаввуф таълимоти ва унинг та риг, ига багишланган. Бунда тасазвуф-нинг 4 йуналишдаги, яъни: 1) шариат; 2) тарик,ат; 3) маъри-фат; 4) х;ак1ик,атдаги 40 мэ^ом, уларнинг „мартаба, урин, нур, йул“идаги 40 ма^ом курсатилади. Тасаввуф сулукида дарвешлик, суфилик, фа^ирлик боск,ичлари тугрисида фикр юритилади. Шу билан к,улёзма манбаларига таянган х,олда Хожа Ба^оуддин Нак,шбанд фаолияти ва каромати тугрисида манбалар берилган з^амда ул зотнинг силсиласи курсатилгандир. Асар кенг китобхонлар оммасига, хусусан тасаввуфга 1^изик,увчи ёш олимлар учун манфаатли бир манба булиб к,олгусидир.
-
MA’LUMOTLARNI OLISH VA INTEGRATSIYALASH
O'quv qo'llanma 8 bobdan iborat bo'lib, unda GAT uchun ma’lumotlar- ni olish va vig'ish usullan, ma’lumotlar manbalaridan foydalanish prinsiplari. ohngan ma’lumodami o'zaro almashish imkoniyatlari hamda ma lumotlardan foydalamshning huqtiqiy jihatlari va foydalanish etikasi ntasalalari atroflicha bayon ctilgan
-
Словарь словообразным элементом немецкого языка
Книга полезно для студентов , аспирантов иностранных факультетов
-
-
И.А.ГРЕЧАНЫЙ ПОЛНЫЙ СПРАВОЧНИК ЛЕКАРСТВЕННЫХ ТРАВ И ЦЕЛИТЕЛЬНЫХ СБОРОВ
Лекарственные растения можно отыскать буквально повсюду: в поле, на лугу, в лесу, болоте, в саду — и даже на собственном подоконнике!
-
KO‘CHMAS MULKDAN FOYDALANISHNI TASHKIL ETISH VA BOSHQARISH
Mazkur darsiikda respublikamizda ko'chmas mulk obyektlaridan foydalanishni tashkil etish va ularni boshqarish bilan bog'liq jarayon- lar, ko'chmas mulk obyektiarining tasniflanishi va ularning turli tarmo- qiar xususiyatlariga ixtisoslashuvchi va tarmoq xususiyatiarini hisobga olgan holda ulardan foydalanishni tashkil etish yo'llari ochib berilgan.
-
ISLOM ENSIKLOPEDIYASI
ABBOSIYLAR - arab xalifalari sulolasi (750-1258), Muhammad (sav) ning amakilari Abbos avlodlari. Abu Muslim qo‘zg‘oloni natijasida hokimiyat tepasiga kelgan. Dastlabki poytaxti - Kufa sh. "Saffoh" ("Xunrez") laqabi bilan mashhur bo‘lgan Abul Abbos Abdulloh sulolaning birinchi xalifasi edi.
-
I ИЛМ - МЕНИНГ ДУЁШИМ
Кигоб узбек азаблстл билли ^излкувчи кемг клтобчом.зар ом маем га мулжазлалгал.
-
-
САМАРҚАНДЛИК ОЛИМЛАР
Китобчада Улуг Октябрь ннқилобшача Самаркандда яшаб араб, форс, узбек ва тожик тилларида ижод этган купгииа самарқандлик олимларпинг ҳаёти ва ижоди ҳақида маъ- лумот берилади. Муаллифлар бу китобчани ёзишда ҳар бир олимнинг бизгача етиб келган қўлёзма асарларилан, совет ва чет эл олимларининг улар ҳақида ёзган китобларидан кенг ва самарали фойдаланганлар. Рисола Урта Оснё халқларк тарихн ва маданияти билан қизиқувчнлар, шунингдек, кенг кнтобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
-