-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Tabiiy va aniq fanlarning umumiy va kompleks muammolari
-
Ion Sageriing loslilai hechirgalari
Mark Tvenning «Tom Soyer», «Geklberri Finn», «Tom Soyer va Geklberri Finning boshdan kechirganlari», «Tom Soyerning yangi sarguzashtlari», «Yanki va qirol Artur» singari asarlari nafaqat G‘arbda, balki butun Sharqda ham million-million kishilar tomonidan sevib o‘qilmoqda.
-
TOM SOYERNING BOSHIDAN KECHIRGANLARI
Kampir ko'zoynagini burniga tushirib, uning ustidan butun uyni ko'zdan kechirib chiqdi; so'ngra ko'zoynagini peshonasiga ko'tarib qo'ydi-da, lining tagidan qaray boshladi. U, bolaga o'xshagan kichik bir narsani qidirishga to'g'ri kelganda, hech vaqt ko'zoynagi bilan qaramas edi, chunki bu - qalbidan sevgan birdan-bir takallufli ko'zoynagi bo'lib, u chinakam zaruratdan emas, balki «olifta» ko'rinish uchungina taqilar edi. Kampir pechkaning mo'risidan ham xuddi shu taxlitda mo'ralay olar edi. Dastlabki daqiqada u go'yo hovliqib qolganday bo'ldi va unchalik jahl bilan aytmasa ham qattiq ovoz bilan:
-
ТОКИО ВАҚТИ БИЛАН ОЛТИЮ ЎТТИЗДА
Чекистларкинг ишини, одатда, окопсиз уруш, дейдилар. Бу таърифда чекистлар фаолиятининг муҳимлиги ва ўзига хослиги, улар Советлар мам-лакати буюк армиясининг жангчилари эканлиги тўла-тўкис ифодаланган. Дарҳақиқат, разведка ва контрразведка иши узлуксиз жангдир, аммо бу жангнинг фронт чизиғи доим ҳам кўзга ташла-навермайди, ўзгариб туради.
-
-
HUSNI XULQ
Dono fikrni, o'tkir hikmatni, teran tafakkurni, so z xazinasining duru javohirlarini o'zida mujassam etgan rang-barang hikmatli so'zlarni о z ichiga olgan ushbu kitob nutqimizni о stiradi, qalbimizda his-hayajon uygotadi, o'ylashga, fikr-mulohaza yuritishga undaydi.
-
ТОПИЛМА
Уч кундан бери эзиб ёғаётган ёмғир тинди. Кун ботарда қонга беланган уфқ энди ҳавонинг очилиб кетишини ваъда қилган эди. Лекин мағрибдан эсиб турган шамол кўп ўтмай яна қора булутларни ҳайдаб келди. Юлдузларнинг юзи тўсилди. Ҳаво айтарли совуқ эмас, бироқ кучсиз изғирин баданни жунжиктиради.
-
Kompyuter grafikasi va dizayn
Mazkur o'quv qo'llanma 70111201-Tasviriy san'at va amaliy bezak san'at ta'lim yo'nalishi magistratura bosqichi uchun mo'ljallangan bo'lib bugungi kun talablarini hisobga olingan holda xorij adabyotlarini asosida yaratildi .
-
Jismoniy tarbiya nazariyasi va uslubiyati
Ушбу укув кулланма жисмоний тарбия ва спорт сохасида фаолият юритаётган педагоглар тренерлар талабалар магистирлар хамда кадрлар малакасини ошириш ва кайта тайёрлаш иниститутлари аудиториясига мулжалланган....
-
Даҳолар сув ичган дарёлар
Жахон адабиётида драматургия отаси деб шон-шухрат козонган шоир Эсхилнинг “Занжирбанд Прометей” асари орадан 2500 йил VJ утгач, ХХ аср охирларида Узбекистонда икки ёркин истеъдод сохиблари булмиш режиссёр Х,амид ^ахрамонов билан шоир Аскар Қосимовни ижодий хамкорлик килишга даъват этди.
-
Общая микробиология
Учебное пособие "Общая микробиология " разработано для проведения лабораторныx занятий по дисциплине "общая микробиология "
-
БИОГЕОГРАФИЯ с основами охраны биосферы
В предлагаемой книге сущность биогеографии раскрывается как науки географической. Для объяснения разнообразия жизни на Земле используется эволюционный подход. Обсуждаются об-ще гео графи чес кие факторы, определяющие подразделение арены жизни. Отмечается зависимость рисунка биогеоценотического покрова от экологических условий, от структуры ландшафтов. Био-географическая картина мира раскрывается через описания особенностей биотических царств, зональных типов биомов суши и океана. Научные основы взаимодействия общества и природы
-
БИОГЕОХИМИЯ ва тупрок мухошазаси асослари
Фан-техника жадал ривожланаётган ва шу билан ботли з^олда одамнинг атроф-му^итга таъсири тобора кучайиб бораё! ган айни пайтда «Инсон ва биосфера» мавзуи энг муз^им масал булиб ^олмоеда. Я^инлашиб келаётган учинчи минг йиллик ара фасида инсоният Ер шарининг бепоён эмаслиги, унинг табии: бойликлари хам биз уйлагандек битмас-туганмас эмаслигин: о и
-
БИОКИМЁ
Мазкур укув к^лЛанма Мирзо Улугбек номндаги Узбекиетон Миляий университета рбший-методик кенгаши томонидан бакалавр боскичи давлат таълим стандарта га киритилган “Биокимё” фани йуналиши буйича тасдикланган дасзур асосида ёзилган булиб, универснтетлар ва педагоги к институтларниДг биология факультетлари талабалари учун мУлжалланган.
-
БИОКИМЁВИЙ ТАДОЩОТ УСЛУБЛАРИ
Оз^сил — мураккаб тузилишга эга булган биополимер булиб, Чужайра цуруц массасининг 50% ташкил 1^илади, з(амда тирик организмнинг барча ^аётий жараёнларида фаол иштирок этади. Табиий о^снлларнинг ^урилиш бирлиги булиб 20 хил аминокислота (АК) хизмат ^иладн. Аминокислоталарнинг полипептид занжирида узаро жойлагциш тартиби ва сони о^силнинг бирламчи структурасини белгилайди.
-
“БИОЛОГИК СПЕЦИФИКЛИК АСОСЛАРИ”
“Биологик спецификлик асоспари" курен турли даражада тузилган тирик материялардаги биоспецификлик конуниятлари мо^иятини урганиш билан бирга, молекула ва макромолекула узаро таъсиридан тортиб, биологик спецификликнинг еджайра ва организм даражасидаги мураккаброк {антиген-антитело) тизимлари хусусиятлармни уз ичига олган. “Биологик спецификлик асослари” услубий кулланмаси фермент-субстрат таъсирлашуви, иммун реакциялар спецификлиги аа эукариот ^ужайралардаги транспорт жараёнидаги спецификлик каби булимлардан иборагг.“Биологик спецификлик асоспари" курен турли даражада тузилган тирик материялардаги биоспецификлик конуниятлари мо^иятини урганиш билан бирга, молекула ва макромолекула узаро таъсиридан тортиб, биологик спецификликнинг еджайра ва организм даражасидаги мураккаброк {антиген-антитело) тизимлари хусусиятлармни уз ичига олган. “Биологик спецификлик асослари” услубий кулланмаси фермент-субстрат таъсирлашуви, иммун реакциялар спецификлиги аа эукариот ^ужайралардаги транспорт жараёнидаги спецификлик каби булимлардан иборагг.
-
БИОЛОГИК ХИЛМА-ХИЛЛИКНИ САКЛАШНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ
Туиламда биологи к хплма-хшшикни еэклашшшг иазарий из амаяий муаммоларига баги шлангам макдлляр келтирилган. Усимлик ва уайвошзарни мууофача уилшн ва улар дан окна о на фовдалаяшн, узлуксид экологик таълим тлим и да бнологнк хил ма-хиллинн и саклаш иуаммоларн, биологи к хияма-хилдикни сакпашда ёшлар клубларининг рол и ни ёригищга баги шланга и материаллар берилган, Тупламда ёш олимлар ва талабаларнинг биологик хилма-хнлликнн сакдашнииг долэарб муаммолари буйина макрлаларига алоуида урин берилган. Тупдамдан эколог, био лог л ар, аспирантпар, магистр ва талабалар, один, урта махсус таълим муассасалари ва мапаб укигувчилари \ам фойдалаьишлари мумкин.