-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ijtimoiy fanlarning kompleks muammolari
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
САҚЛАШ КАМЕРАСИДАГИ ХАНЖАР. Қиссалар ва ҳикоялар 2-жилд
САҚЛАШ КАМЕРАСИДАГИ ХАНЖАР. Қиссалар ва ҳикоялар 2-жилд. Шоир ва ёзувчи Боқий МИРЗО «Қиссалар ва х,икоялар» серияси (2-жилд)да чоп этилаётган «Сақ- лаш камерасидаги ханжар» китобига кейинги йилларда яратган сара асарларини жамлаган.
-
YER SAYYORASI
Geografiya yer va uning tuzilishini o‘rganuvchi fan bo‘lib, «geya» so‘zidandan olingan, u Osmon xudosi Uranning rafi-qasi boMmish yer malikasi Geyaning ismidir, shundan kelib chiqib bu fanga geografiya deb nom berildi. Greklar Yerni tirik jonzot deb hisoblashgan. Qadimgi misrliklar va ameri-kalik hindular ham shu kabi tasavvurlarga ega boMishgan. Ammo insonlar azal-azaldan yerning shakli qandayligi, u qanday paydo boMganligi va bu ulkan koinotda unin
-
YER FIZIKASI
So'nggi 20 yil ichida Olam haqidagi bizning tasavvurlarimiz ancha o‘zgardi. Fizika, kimyo va geologiya fanlarining rivojlanishi, hozirgi kunda Olamning paydo bo’lisln haqida bir necha xil faraztarni ilm doirasiga olib kirdi. Наг qanday faraz Olamning paydo bo’lishi. Quyosh sistemasi va sayyoralaming vujudga kelishi haqidagi tasavvurlarimizni boyitishga xizmat qiladi. Ammo shu bilan birga, bunday farazlaming kuchli taraflaridan tashqari ulaming ilmiy tarafdan isbotlanmagan kamchiliklari ham mavjud.
-
Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози, Ўзбекистон шароитида уни бартараф этишнинг йўллари ва чоралари
Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози, Ўзбекистон шароитида уни бартараф этишнинг йўллари ва чоралари
-
Сайлов ўтказишнинг асосий принциплари
Сайлов ўтказишнинг асосий принциплари. Рисола сайловчилар,депутатликка намзодлар,сиёсий партиялар вакиллари,сайлов комиссиялари аъзолари,кузатувчилар ва кенг жамоатчилик учун мўлжалланган.
-
САЙЛОВ ЖАРАЁНИ ВА ОШКОРАЛИК
САЙЛОВ ЖАРАЁНИ ВА ОШКОРАЛИК. УШБУ РИСОЛА МАМЛАКАТИМИЗДАДЕМОГРАФИК ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТ ҚУРИШ ВА АДОЛАТЛИ ФУҚАРОЛИК ЖВМИЯТИНИ ШАКИЛЛАНИШДА 2009 ЙИЛ 27 ДЕКАБРДА ОЛИЙ МАЖЛИСНИНГ ҚОНУНЧИЛИК ПАЛАТАСИ ВА ХАЛҚ ДЕПУТАТЛАРИ ВИЛОЯТ,ТУМАНВА ШАХАР..
-
-
Илмий «ояларнинг ижтимоий гараккиёиагм фалсафий ахаммяги (илмий-методологнк к^лланма,
Ушбу илмий-методологик кулланма Олий таьлим муассасаларининг талабалари хамда ушбу мавзуга кизикувчи барча китобхонларга мулжаллан!ан.
-
ЯНГИЧА БУХГАЛТЕРИЯ ХИСОБИ
Китов янгн Ҳисобварақлар режаси хисобварақларнда турл молиявий-хўжалик опсраиияларини акс эттириш бўйича амалий қўллаимадаи иборат.
-
XXI АСРДА ИЖТИМОИЙ СИЁСИЙ ЖАРАЁНЛАР
Илмий-ам алий конференция Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистан Миллий университетининг 90 йиллиги, фалсафа факультет» ташкил этилганлигининг 30 йиллигига бағишланган.
-
-
ИКДИСОДИЁТНИ ТАРТИБГЛ СОЛИОШИНГ БОЗОР ВА ДАВЛАТ МЕХАНИЗМЛАРИ
Монографияда икдисодиетни тартиблашнинг бозор ва давлат меха-низмларига о ид мавзулар еритилган булиб, унда икдисодиетни давлат томонидан тартиблаш шакллари, усулларикинг кулланиши илмий-на-зарий жихэтдан таял ил ^«линган Шунингдек, макроикдисодий тартиблаш натижасида Узбекистонда баркдрор ик,тисодий усищ таъминлан-ганлиги ишонарли далиллар асосида курсатиб берилган, Мамлакат икги-содиётини тартиблаш асосида баркдрор ривожлантиришнинг иеттфол йУналишлари урганилиб, тегишли хулоса ва таклифлар келтирилган.
-
Тақтирларда акс этган тарх
Китобда XX аср тарихи унинг машхур кишилари такдирида кандай акс. этганлиги. шу- нингдек, уларнинг фаолияти XX аср такдирига кандай таъсир курсатганлиги объектив холисона еритишга хдрахат килинган. Муаллифлар XX аср тарихини батафсил, тизимли килиб ёритишни максад килмаганлар Аммо китоб оламшумул вокеаларга дахлдор булган сиёсат ва жамоат арбобларининт фао лиятига багишланганлиги туфайли XX асрнинг энг долзарб муаммоларини. машхур ва кизи- кдрли тарихий вокеаларини камраб олган. Умумжахон микёсидаги вокеаларга дахлдор булган куплаб мамлакатларнинг. жумладан Узбекистоннинг хам баъзи давлат арбобларини, улар нинг хаёти, фаолияти, сиёсий карашлари ва инсоний хислатларини ёритишга эыибор кара- тилган.
-
ЭСТЕТИКА ПРИРОДЫ Природа и ее стилевые функции у Ромена Роллана
Коллективная монография, написанная философом и филологом-классиком А.Ф. Лосевым (1893-1988) в соавторстве с известным специалистом по истории французской литературы проф. М.А. Тахо-Годи, публикуется в России впервые. Книга примыкает к серии работ А.Ф. Лосева по проблемам стиля 70-х годов. В монографии исследование специфики художественной модели изображений природы в творчестве лауреата Нобелевской премии 1915 г. Р. Роллана (1866-1944) становится отправной точкой для решения теоретических вопросов - определения понятия художественного стиля, стилевой функции пейзажа и др., для панорамного обзора различных типов первичных моделей как в античности (Гераклит, Эмпедокл), так и в творчестве Б. Спинозы, Ж.Ж. Руссо, романчиков и модернистов. В Приложении освещается роль живописных и музыкальных факторов в литературном развитии, приводится ряд архивных материалов
-
ИЛМ ФИДОЙИСИ ВА ХДЁТ ЖОНКУЯРИ
Ушбу китобдан Мирзо Улурбек номидаги Узбекистон Миллим уни-верснтети профессора тарнх фанлари доктори Рахбархон Хамидовна Муртазаеванинг 60 йиллик таваллуд ёшига баяишлаб республика олим-лари. мутахассислар, турли муассаса ва ташкилот вакилларининг дил сузлари, Р.Х. Муртазаеванинг хаёт ва нлм йули хусусидаги чизгилари, шунннгдек, олнманинг биобиблиографияси урин олган.
-
X I — X V А С Р Н И Н Г Т У Р К И Й Ё З У В И Д А Г И Ё Д Г О Р Л И К Л А Р
Ушбу тўпламдан XI— XV асрларнинг уйгур ёзувида битилгвн "Қутадғу билиг", , "Ўгузнома", "Муҳаббатиома" асарлари, мумтоз адябиётимиз аамоандали^инннг шеърлари, шунингдек, тўртликлар ўрнн олган. Улар бир-ламчи маибалар қўлёзмаларнинг фотонусха ва факснмнллари асрсида нашрга тайёрланди. . , Китоб филологлар ва my соҳа билан цизиқувчи кенг. жамоатчиликка мўлхаллангаи.