-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Биллур қандиллар
Одил Ёкубов - утган асрнинг олтмишинчи - етмишинчи йиллари ёшларининг севимли адибларидан бири эди. «Биллур кандиллар», «Мудаддас», «Мухаббат» каби киссалар уша давр укувчиларининг ахлокй ва маънавий тарбиясига ижобий маънода таъсир этган, десак хато булмайди.
-
Чўқинтирган ота ёки мафия сардори
Америкалик маш хур адиб Марио Пьюзонинг «Чркинтирган ота» ёки мафия сардори» романи сиёсий асарларнинг классик намунаси сифатида маълум машхур. Муаллиф мазкур китобида америкалик хамда сицилиялик мафиячиларнинг кирдикорларини, уларнинг сиёсий арбоблар, конун ҳимоячилари билан алокаларини тула-туки очиб берган. Ш у боис хам бу асар жах,он мицёсида оммалашиб кетган ва кино санъаткорлари томонидан экранлашт ирилган.
-
Самарқанд осмонида юлдузлар. Биринчи китоб: Амир Темур
Жахон тарихида мустахкам из колдирган шахслар каторида Амир Темур номи алохида эътироф этилади. Улкан Темурийлар салтанати асосчиси Амир Темур ва унинг давлатни боищариш, мамлакатларни босиб олиш учун олиб борган жанглари ва унинг бутун дунёни эгаллаб олишга булган интилиши, бу максад йулидаги хатти-харакати тарихчилар томонидан турлича талк;ин этилган.
-
Гидрология и регулирование стока
Учебное пособия для вузов по специальности "Гидромелиорация" состоит из двух самостоятельных частей: "Гидрология" "Регулирование стока". В первой части изложены вопросы круговорота воды в природе, водного баланса и основные закономерности режима рек, озер и болот.
-
Чўқинтирган ота 2 Сицилиялик
Ушбу китобда дўстлик ва адоват, муҳаббат ва нафрат, улим ва интиқомнинг сицилияча қонунлари хусусида баҳс кетади. Улар инсон руҳияти, айниқса, қонунни четлаб ўтувчи кишиларнинг ички дунёсини чуқур билувчи Марио Пьюзонинг диққатини ҳамиша жалб қилиб келган.
-
-
Пул жаноб олийлари
Асар воқеалари шўро даврида бўлиб ўтган. Эҳ-ҳе, у замонларда нималар бўлиб ўтмаган дейсиз? Инсонлар хато ва камчиликлардан хулоса чиқариб, шу хаголарни такрорламасликка харакат қилади. Шундай эмасми?.. Бунга китобни ўқиб чиққач, ўзингиз ҳам ишонч ҳосил қиласиз.
-
Темур тузуклари
Хрзирги кунга кадар жахон ижтимоий фанларида андозага айланиб улгурган бир ибора мавжуд. Дунёда биринчи марта Конституция ғарб оламида пайдо булган деган тушунча жахон халкдари онги ва шууридан мустахкам урин олган
-
Алишер Навоий ижодида муаммо жанри
Ушбу рисолада.ўзбек ва форс-тожик адабиётларида муайян ўринга эга бўлган муаммо жанрининг тарихи бу жанр тараққиётида Алишер Навоий ўрни хусусида фикр юритилади.
-
Genetik 1-qism
Bir odam daryo yoqalab kelayotib, kattakon yombi topib oldi. Qo‘ynidan yong‘og‘ini olib, chaqmoqchi bo‘lib uringan edi, yombi bir necha bo‘lakka bo‘linib ketdi. “Yaltiroq bo‘lgani bilan hech nimaga yaramas ekan-ku”, deya afsuslanib uni otib yubordi-da, qirg‘oqda qalashib yotgan oddiy toshlardan biri bilan yong‘og‘ini chaqib yedi hamda murod-maqsadiga yetib, o‘z yo‘liga ravona bo‘ldi.
-
Genetik 2-qism
“Jola” deb dalalarga mollarni bemalol qo‘yib yuborishga ruxsat tekkan mahalni aytishadi.“Molni jolaga hayda” degan gap sigirni o‘sha dalalarga oborib boqib kelish kerakligini bildiradi. Bu ish ham o‘smirlar zimmasida. Jola mahali sovuq tushadi, uyquga ketgan daraxtlar novdalarida bulduruqlar paydo bo‘ladi. Bolalar dalalarda qolgan-qutgan g‘o‘zapoyalarni to‘plab, o‘t yoqishadi, kartoshka yoki behi ko‘mishadi, qolib ketgan chigitlarni o‘tga tashlasangiz, chirsillab otiladi.
-
-
Абдулла Орипов
Ушбу китобда Ўзбекистон халк шоири, Ўзбекистон Кахрамони Абдулла Орипов ўзбек шеъриятининг олтин хазинасидан муносиб ўрин олган энг сара шеърлари, достонлари бир мукова остида жамланди.
-
УЗБЕК АДАБИЁТИДАН ТАДКИКОТЛАР
Проф. др. Рамиз Аскар узок йиллар давомида узбек адабистини таълим, тадкик ва таргиб этиб келмокда. Олим хозирга кадар улуг узбек шоири ва мугафаккири Навоийнинг„Махбуб ул-кулуб“ асарини, „\ай рат- ул-аброр“, „Фарход ва Ширин" „Лайли ва Мажнун“, „Сабъаи сапёр" ва „Саади Искандарий" достонл ар ин и, атокли шоир в а хукмдор Сул тон Хусаин Бойкаронинг девонини, буюк кнлич ва калам сохнбн Бобурннпг сай- ланма асарларини, жумладан, „Бобурнома“сини ва шу каби ёркин наму- наларни озарбайжон тилига угириб, уларга сузбоши, кайд ва шархлар ёз- ган, лугат яратган. Мазкур китобда эса олимнинг Навоий ижоди, унинг хамса асари билан боглик бир сира маколалари туплалган. Китоб олий укув юртлари филология факультетларининг муаллим- лари в
-
УЗБЕК ХАЛК ИЖОДИ ЁДГОРЛИКЛАРИ 100 жилдлик. Алпомиш. Достон Фозил Йулдош ўғли варианти. 1-жилд
Узбек халк, огзаки бадиий ижодиётининг энг нодир дурдоналаридан иборат ушбу нагир Узбекистан Республикаси Вазирлар Ма^камасининг 1998 йил 13 январдаги "Алпомиш" достони яратилганлигининг 1000 йиллигини нишонлаш тугрисида ”ги 17-сонли царорининг 7-банди уамда 2010 йил 7 октябрдаги 222-сон царори билан тасдикланган “2010 — 2020 йилларга мулжалланган номоддий маданий мерос объектларини мухофаза к,илиш, асраш, таргиб цилиш ва улардан фойдаланиш Давлат дастури”нинг 10-банди ижросини таъминлаш мацсадида УзР ФА Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтида бажарилаётган “Узбек халк; ижоди ёдгорликлари ” 100 жилдлигини нашрга тайёрлаш ва уни текстологии урганиш масалалари " номли фундаментал илмий лойща асосида тайёрланди.
-
УЗБЕК ХАЛК ИЖОДИ ЁДГОРЛИКЛАРИ 100 жилдлик. ЕЗИ БИЛАН ЗЕБО. Достонлар 15-жилд
Узбек халр олзаки бадиий ижодиётининг энг нодир дурдоналаридан иборат ушбу натр Узбекистан Республикаси Вазирлар Маукамасининг 1998 йил 13 январдаги "Алпомиш" достоин яратилганлигининг 1000 йиллигини нишонлаш тугрисида "ги 17-сонли царорининг 7-банди уамда 2010 йил 7 октябрдаги 222-сон царори билан тасдицланган “2010 -2020 йилларга мулжалланган номоддий маданий мерос объектларини мууофаза цилиш, асраш, таргиб цилиш ва улардан фойдаланиш Давлат дастури”нииг 10-банди ижростш таъминлаш мацсадида УзР ФА Алишер Навоий нолтдаги Тил ва адабиёт институтида бажарилаётган “Узбек халк, ижоди ёдгорликлари’’ 100 жилдлигини нашрга тайёрлаш ва уни текстологикурганиш масалалари ” номли фундаментал илмий лойиуа асосида тайёрланди.