-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ўзбек халқи тарихий меросининг замонавий тараққиётидаги йўли
Ўзбек халқи тарихий меросининг замонавий тараққиётидаги йўли
-
-
Ишқ изтироби
Мазкур китобча жаҳон адабиёти хазинасидан танланган уч новелладан иборат. Испан адиби М. де Сер- вантес (1547-1616), француз адиби А. де Мюссе (1810-1857), чех адибаси Б. Немцова (1820-1862)нинг бу новеллалари романтик руҳи, мазмуни машаққатлар оша эришилган бахт нашъаси тавсифлангани билан бир-бирига яқин. Новеллаларда жўшқин ёшликнинг мангу ҳамроҳи соф муҳаббат тантанаси, ҳақиқатнинг ёлғон, адолатнинг разиллик, фаросатнинг макр устидан ғалабаси ҳаётий ва қизиқарли воқеликлар орқали кўрсатилган.
-
-
РИСОЛА
Шарқ уйғониш даврининг етук вакилларидан бири, Алишер Навоийнинг буюк замондоши, нозиктаъб шоир ва йирик давлат арбоби, темурийлар авлодига мансуб султон Ҳусайн Бойқаронинг «Рисола» асари «Муножот» руҳида ёзилган; унда шоҳ ва шоир бу олам саодати ва чексиз неъматларига еткизгани, Жомий ва Навоий каби алломалар билан замондош ва ҳамнафас қилгани учун худои-таолога шукроналар айтади.
-
-
-
-
Ҳозирги ўзбек адабий тили
Дарслик тавсифий ва норматив характерда бўлиб, бунда адабий тил нормаларининг қатъий кодификациясини бериш, ифоданинг содда ва ихчам, равон ва изчил бўлиши, ортиқча фараз қилишларга ўрин бермаслик авторларнинг диққат марказида турди.
-
Қуёшга қараб оққан сув
Сўз билан кўнгил тубига кириш мумкин. Сўз билан тошбагрларни эритиш мумкин.Мухаммад Юсуф ўз сўзи билан халқимиз юрагидан жой олган, сўзи билан хак гапни айтолган ижодкор эди.
-
Девон II китоб
Хизр хатинда ўшанинг об-и ҳайвон издагил, Жон тилар бўлсанг лаб-и лаълин сўруб жон издагил, Гар тилар бўлсанг даво-йн дард-и дилни жон била, Дардни ҳосил қилиб, пайваста дармон издагил. Бенавое ишқ бўлуб, ўз муродингдин кечиб, Фақр бирла фахр этиб, мулк-и Сулаймон издагил. Фақр тўнин қадринга лойиқ тилар бўлсанг мудом, Офтобу моҳтак ўзунгни урён издагил.
-
Девон
Mutafakkir Xuvaydo "Devon"ining tuzatilgan va to'ldirilgan ikkinchi nashri xalqimizni bu bebaho xazinadan bahramand etadi
-
Девон 1-китоб
ХѴ асргача Ўрта Осиё адабиётида форс-тожик тили ва адабиёти ҳануз ҳукмрон мавқега эга бўлиб, ўзбек тили ва адабиёти ўз ҳуқуқини тўлиқ эгаллаш учун курашаётган бир замонда ўзбек адабий тилида улкан бадиий мерос яратган Ҳофиз Хоразмийдек шоир меросининг топилиши ўзбек классик адабиёти тарихида ўзига хос янги саҳифа очди. Адабий меросимизни тинимсиз излаш ва тўплаш жараёнида қўлга киритилган бебаҳо дурдоналар орасида
-
-
Ҳофиз Хоразмий шеъриятидан
Китобчага жаҳонда ягона қўлёзмаси Ҳиндистоннинг Ҳайдаробод шаҳрида топилган, шу кунгача фанга номаълум бўлган XIV аср охири XV аср бошларида яшаган истеъдодли ўзбек шоири Ҳофиз Хоразмийнинг девонидан танлаб олинган ғазал, қасида, таржеъбанд, мухаммас, рубоий, қитъалари киритилган.
-
Ғоям
Qo'lingizdagi kitob Turkiyaning davlat va jamoat arbobi, sobiq bosh vaziri Najmiddin Erbaqon qalamiga mansub