-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
САБЪАИ САИЁР
Эй сипосинг демакда эл тили лол, Элга тил сендин ўлди тилга мақол, Сендин инсонга тору пуди жасад, Жасад ичра кўнгул, кўнгулда хирад. Сен килиб фарқ уйида пинҳоний Қоргоҳи димоги инсоний. Кўк топиб сайру ер сукун сендин, Бири саркаш, бири нигун сендин. Тунд сендин сипехр Баҳроми, Чангзан Зухранинг Дилороми. Чектинг этганда даҳр бунёдин, Етти гунбад сипехри минодин, Сунъунг этти бу етти кохи рафиъ, Нажм гавҳарлари била тарсиъ.
-
САБЪАИ САЙЁР (НАСРИЙ БАЁНИ БИЛАН)
Осмон сен туфайли сайр этувчи, ер эса осойишта, фалакдаги Баҳром ғазабнок, Зуҳранинг Дилороми эса, чанг ча- лувчидир. Сен даҳрнинг бунёдини килаётганингда кўк самони етти гумбаз билан яратдинг. Яратувчилигинг туфайли бу етти осмонўпар қасрлар вужудга келиб, улар юлдуз гавҳар- лари билан безанди. Етти қасрда етти донишманд сенинг ҳикматларинг тўғрисида афсоналар айтмоқдалар. Бу етти афсонанинг барчаси дилбанд бўлиб, улар бир-бирларига ўхшамайди. Етти гумбазнинг ранги кўк бўлгани билан етти афсона турли-туман ранглар билан безатилган. Сен етти фалакни баланд айлаш билан бирга бу қоронғу марказни паст қилдинг. Булар етти фалак эмас, балки етти лагандир, ҳар бирининг ичида нур таратувчи шам бор.
-
Asrga tatigulik kun
Yozuvchi Chingiz Aytmatov barcha asarlarida bo`gani kabi, m azkur asarida ham o ‘z usul-an’anasiga sodiq holda m uayyan hayotiy voqealar tasvirini rivoyatlar fonida tasvirlaganki, asam i o'qiganim izda, hayot tunnush tasviri qayerdan boshlanadi-yu, hayratom uz taxayyul ram zlari, fantastika qayerda tugashini bilmay qo`lamiz.
-
Минг бир кеча
Ертак халқ оғзаки ижодидан бенихоя мухим тарбиявий ўрин тутган қўшиқ ва лапарлар мақол ва маталар каби кўхна адабий жанирлардан биридир.
-
Лайли ва Мажнун
Эй ақлға фоизи маоний, Боқийсену борча халқ фоний. Эй элга адам бақони айлаб, Зотингға фанони фони айлаб, Эй илмингта ғайб сирри маълум, Мавжудсен, ўзга борча маъдум. Эй йўқ қилибон адамни будунг, Йўклуғни адам қилиб вужудунг. Эй ҳуснни дилпазир қилғон, Эл кўнглин анга асир қилғон. Эй ҳуснға айлаганни шайдо, Мажнунлуғ ила қилиб ҳувайдо, Эй ишқ ўтин айлаган жаҳонсўз, Ҳар бир шарарини хонумонсўз, Эй ўртаб ул ўтқа хонумонлар, Не хону не монки, жисму жонлар, Эй кимники айлабон париваш, Мажнун анга юз асири ғамкаш, Эй кимни қилиб париға Мажнун,
-
To‘maris
Ajdodlarimizning bosqinchilarga qarshi mardonavor kurashlari bir necha ming yillar oldin mag‘rib va mashriqda afsonalarga aylangan, ular haqida ko‘plab asarlar yozilgan.
-
«ЛАЙЛИ ВА МАЖНУН» (Насрий баён)
Сўз гавҳари васфидаким, «гавҳар» сўзи унинг олдида томчи сувдек бўлур бу ҳақда бир неча сўз юритмоқ, яна Ганжа ҳокими таърифидаким, Қорун ганжи унинг -«Панж ганжи» қошида бузуқ вайронадек кўринур - ганж сочмоқ; ва яна ҳинд сеҳргарлариким, уларнинг олдида кашмир жодулари ип эша олмаслар — унинг гавҳари ипига тизмоқ ва ўз назмининг чурук риштасин ва узуқ торин ҳам уларга уламоқ ҳали бору мавжуд эмас бир замонда яратилишнинг илк шабадаси вужуд сари кира бошлагач, ҳамма нарса шунда бор бўлди. Инсоф билан назар ташлаган ҳар бир киши бу сўзни англар эди-ю, лекин нутқнинг ўзи йўқ эди.
-
Meshpolvon Jangga otlandi
Agar kishi el-yurtni loaqal o'z tug'ishganlarini yura-yurakdan yaxshi ko'ra olsa,ularni deb katta qahramonlikni ko'rsatish bemalol qo'lidan keladi.
-
Менинг ҳаётим
Социологларнинг ҳисоб-китобларига қараганда. XX асрнинг биринчи шахси Альберт Эйнштейн бўлса.
-
ҲAЙРAТ УЛ-AБРОР
«Бисмиллоҳир-раҳмонир раҳим». Ушбу жумлада энг қимматбаҳо дурлар бир ипга тизилгандир. Бундаги ҳар бир дур жон жавҳаридан, қимматига кўра эса, икки жаҳон нархидан ҳам ортиқ. Бунда ип икки жаҳонни бир-бирига боғлаб, икки жаҳоннигина эмас, жон ҳаёт ипларини ҳам туташтириб тургандек. Кимки боқийлик хазинасига эришишни ўйлар экан, шу дур, шу ипни ўзига тасбиҳ қилиб олмоғи керак. Чунки бу оддий ип эмас. У шундай ажойиб сиртмоқдирким, дин ва давлатни овлаш қўлга киритишда у бўғов вазифасини ўтай олади. У бўғов ҳам эмас, ҳеч қачон бўғовлик қилмаган. Бу жаннат боғидаги кийикларни қўлга киритиш учун арқон. Уни жон суви оқадиган ариқ, йўқ, жон суви оқадиган ариқ эмас, балки тириклик суви деса бўлади. Бу сув ёқасида алифдек бўлиб дарахтлар ўсиши билан бирга, шивитга ўхшаш хушбўй ўтлар, дарахтлар устида мевалари. Шу билан бирга ўша гавҳардек қимматбаҳо иплар Илоҳий хазинага аждаҳодек талабгор ёки бошқача қилиб айтганда, булар ҳаммаси осмоннинг энг юқори қисмида ўрнатилган қандилдир. Балки аниқлик киритиш учун бу қандил орасига у ерда ягоналик боғининг қумриси ўзига уя қургандир.
-
ФАРҲОД ВА ШИРИН
Биҳамдик фатҳ абвоб ул-маони, Насиб эт кўнглума фатҳ ўлмак они. Кўзумга ул эшик қуфлин радид эт, Анинг фатҳиға килкимни калид эт. Очиб ул ганж куфлин бу калидим, Насибим айла неки бор умидим. Нечаким истасам нақди жавоҳир, Қаён боқсам кўзумга айла зоҳир. Терарга хар нафас кўрроқ ҳавас бер, Ҳавас бергач олурга дастрас бер. Анга тегур кўлумниким йирокдур, Қўлумға сол аниким яхшироқдур. Нима кўп олмоғимга монеъ этма, Неча кўп олгонимга қонеъ этма. Бу махзан бирла кўнглумга гино сол, Нечаким сочсам илгимга яно сол. Дурафшонликка килким фош қилғил, Тилимни доғи гавҳаррош қилғил.
-
Когда поют сверчки
После того как успешный кардиохирург Риз не смог спасти жену,он разочаровался в себе и в профессии и уединился в коттедже на берегу озера, чтобы зарабатывать на жизнь ремонтом лодок и не думать о прошлом.
-
ФАРҲОД ВА ШИРИН
Қалам шундай бир чопқир отки, унинг жойи азалдан фалакнинг устидадир. Лекин бу учқур қора от подшоҳ Хусравнинг Шабдиз исмли тўриқ оти даражасида ҳар қандай одамни қўрқувга сола оладиган бўлса-да, унинг устига инсоннинг бармоғи чавандоз бўлиб миниб олган. Бармоқдаги бўғинлар гўё унинг белбоғи, тирноқлар эса унинг юзидир. У чопар экан, ўз қуйруғини байроқ қилади. Унинг бошидан оёги худди қулоғидек тилинган. Йўқ, уни Шабдиз деб атама. У бамисоли бир хушовоз қуш. Қанотсиз бўла туриб, ҳар томонга парвоз қила олади. Унинг тумшуғидан доим қора каҳрабо томиб туради. Лекин бу каҳрабодан инсонларга гавҳарлар сочилади.
-
Машҳурлар кулгуси
Тўпламда дунёга машҳур ёзувчи, шоир, бастакор, рассом ва бошқа шахсларнинг ҳаёти давомида содир этилган қизиқарли воқеалар ҳамда уларнинг ижодлари билан боғлиқ ҳангомалар жамланган.
-
ВАҚФИЯ
Улум ҳакойики, балки ҳақойик улумининг фасиҳ каломлик ва саҳиҳ ҳадислик мударрислари кашшоф табъ, мутолеидин маоний таволеини баён лавомеън била рубъи маскун маъмурасининг мураббаъ ҳужраларидаги мавзун адолиғ ва матбуъ алқолиғ талабасининг замирлари мушкулотига ва хаёллари мисбоҳиға изоҳ қила олмоқликларининг боиси ул бўла олғайким, ҳидояторо авроклари бидоятин ва дироятосо сабоклари нихоятин ул олам кимён хамди ва жавоҳир шукри била мулаххас ва мунаввар қилурларким, одамни «Салотуллохи алайҳи ва лакад каррамно бани одам» икроми била мукаррам қилиб ва илми адам ул-асмоъ ташрифи бирла мушарраф этиб, малакут оламининг мукарнас токлиқ ва мукаддас равоқлик мадрасасида каррубийлар ифода ва истифодаси учун ижлос қилди. «Субхонака ло аъламин лино илло мо алламатина иннака анта-л-алим ул ҳакими».
-
ТАРИХИ МУЛУКИ АЖАМ
Ажам тарихида форс салотинини тўрт табақа қилибдурлар. Бурунги табака пешдодийлардур ва алар ўн бир кишидурларким, салтанат қилибдурлар. Тарих уламоси иттифоқи била бировким аввал салтанат қилди, Каюмарс эрди. Аммо анинг нисбати бобида ихтилоф кўптурким, муг дебдурким, Одам алайҳиссалом улдур ва баъзи Ажамдин дебдурларким, Одам алайҳис-саломнинг набирасидурур ва баъзи фурсдин ани Нуҳ алайҳиссаломнинг авлодидин дебдурлар. Яна доги сўз кўп бор, аммо сиқатдин йироқроқ учун битилмади. Одам деганлар кавли била ани гилшох дебдурлар, бу маъни билаким, болчиғдин яратилди.