-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Турмуш кечинмалари
Ўзбекистон халқ шоири Анвар Обиджоннинг ушбу асари «Шарқ юлдузи»да, журнал имкониятидан келиб чиқиб, анча қисқартирилган тарзда чоп этилганига қарамай, кўпчиликнинг эътиборини тортди, тезда тилга тушди. Бунақаси адабий жараёнимизда доим ҳам юз беравермайди.
-
Magnit ayol yoxud erkaklarni esdan og`dirish san`ati
Magnit ayol yoxud erkaklarni esdan og`dirish san`ati asarida ayollik energiyalari va ularni uyg`otuvchi, oshuruvchi amaliyotlar berilgan. Kitob trening kitob tarzida yozilgan bo`lib, nazarya bilan birga ko`plab amaliy mashg`ulotlardan tashkil topgan.
-
Ishqqa oid qirq qoida
Daryoga tosh otgan kishi, tosh daryoning qayeriga va qanday holatda, qaysi chuqurligiga tishganini bila olmaydi. Juda borsa suvning beti biroz jimirlaganini ko`rish mumkin, bu esa aldamchi xodisadir.
-
Дон Касмурро
Литературное наследие Машаду де Ассиз до сих пор остается одной из самых спорных страниц в истории литературы Бразилии.
-
Қалбимнинг ватани
Абдумажид азим шеъриятнинг дояси дард ва машаққат эканини юракдан ҳис этиб ёзади. Унинг шеърлари содда ва мураккаб бир,оз эртакнома ва янамардона.
-
Нурали
Алқисса, андин сўнг Гўрўғлибек Чамбилбелга султон бўлди. Адолатнинг одил сўзию, барчани бир кўзда кўрди. Шунда Авазхоннинг таърифотин Гуржистон вилоятида деб эшитди. Гурурлибек савдогар тарицасида булиб,Булдур кассобнииг уйига бориб, Авазни курди. «Қўй бераман, кўзи бераман, урлингни ҳам ияртиб юр»,— деб майдонга олиб чиқиб, дарёнинг буйига олиб бориб, ёшлик вақтида Авазхонни эндириб қочди, Чамбилга олиб келди.
-
САФAРНОМА
оқли форс-тожик шоири Носир Хисравдан (1004 — 1088) авлодларга мерос бўлиб қолган кўплаб қимматли назмий ва насрий асарлар орасида «Сафарнома» асари алоҳида ажралиб туради.
-
Шамол ортидан югуриб
Холид хусайин 1065 йилда афғон дипломати оиласида туғилган 1980 йилда унинг оиласи АҚШга кўчади.
-
Наботот олами донишманди ва жонкуяри ( Ўктам Пратович Пратов 80 ёшда)
таниқли олим флорист системаси ботаник-географ педагог ЎЗР ФА ўсимлик ва хайвонот олами генофонди инсититининг бош мутахасиси биология фанлари доктори профессор Ўзбекистон Республикаси фан арбоби Ўктам Пратович Пратов 80 ёшга тўлди.
-
Бу кунлар
Шоҳ мулозимлари ва тобеларининг иши ва ўзини тутиши шоҳникига ўхшайди: агар шоҳ ўзига адолатни шиор қилган бўлса, улуси шиорида ҳам адолатнингизлари кўринади; агар шоҳнинг одати зулм қилиш бўлса, эли унинг зулмидан қўрқиб яшашга одатланади; агар у Ислом динига амал қилиб яшаса, халқининг қайғуси ҳам Ислом ва дин бўлади; агар у куфр хусусиятли бўлса, эли ҳам куфр йўлини тутади.
-
Испан португал ошхонаси (энг сара рецеплар)
Испан ва португал халцларининг дунёга машхур таомлари “Дунё таомлари” сериясининг навбатдаги тўпламидан жой олди. Китобчада испан ва португал ошхонасида тайёрланадиган сара таомлар, газаклар ҳамда ширинликларнинг рецептлари берилди.
-
Қувноқликка яширинган изтироблар
Ушбу рисолада ўзбек адабиётининг истеъдодли вакили – шоир, носир, драматург Анвар Обиджоннинг ижодий маҳорати таҳлил этилади. Маълумки, Анвар Обиджон ўзбек болалар адабиётига янги оқим, янги оҳанг олиб кирди ва уни янги поғонага кўтарди. Шоирнинг қувноқ юмор ва чуқур фалсафага йўғрилган кўплаб шеърлари маънавият оламида воқеа бўлди. Унинг достон, қисса ва ҳикояларида жозибадор юмор устунлик қилса-да, аслида она халқимизнинг тарихи, бугуни ва келажагига боғлиқ муаммолар ўта дадиллик билан қаламга олинади.
-
Онамни кўргани бораман
Шоира Марxабо Каримованинг ушбу навбатдаги шеьрий тўпламида дилтортар ва юзга табассум бахш этадиган янги шеърлари билан бир қаторда ўзига хос тарзда шеьрий сатрлар орқали ифодаланган ҳаётий воқеалар xамда қадимий ривоятпар келтирилган.
-
Современный Французский детективный роман
Франция- страна давних гуманистических традиций. Тема защиты человека, отстаивание права личности на ее полное самовыявление проходит красной нитью через всю французскую литературу.
-
Қалбимнинг ватани
Абдумажид Азим шеъриятнинг дояси дард ва машаққат эканини юракдан ҳис этиб ёзади . Унинг шеърлари содда ва мураккаб, бир оз эртакнома ва яна мардона.
-
Руҳи равоним
Тоза сўз, ҳақ сўз юракка тез етиб боради. Айниқса, шеъриятга кўчган изҳору иқрорлар, беором қалб ўйлари хар қандай ўқувчини бефарқ қолдирмайди.