-
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
BAKТ ЗАРБИ
Шеър кайфият ҳам... У баъзан адолатга, ҳаққа ташна бўлиб инграса, гоҳида оддийгина мехрга зор бўлади, гоҳида инсоний бахти қайнаб ётганини ҳис қилса, баъзида келажакнинг дарди билан ўзини дардман сезади. Умуман олганда, шеър мукаммал ҳаёт тажассумининг қоғоздаги акси, холос.
-
Ilhom Aliyev, O'zgarishlar jarayonidagi prezident tasviri
Taniqli yozuvchi-publitsist Elmira Axundovaning qalamiga mansub mazkur kitobda yuqorida qo'yilgan savollarga javob topishga vrinish bar. U sobiq ittifoqning eng iqtidorli va prag-malik siyosatchilaridan biri, eski andazalarga barham bergan yetakchi llhom Haydar o'g'lu Aliyev haqida tegishli materiallar va faktlarning ulkan miqdoridan foydalangan holda, sodda tilda jonli va ishonorli hikoya qilgan.
-
Ўғирланган миллион доллар
Ёзувчининг асарлари китобхонни воқеаларнинг сирли жумбоққа бойлиги билан ўзига тезда жалб қилади. Унинг изқувар қаҳрамонлари фикри тиниқлиги, жиноятларни фош қилишда яқиндан иштирок этиши билан ажралиб туради. Айниқса, қўнғиз мўйлов Пуаронинг жиноятларни фош этиши ёки Марпл хонимнинг жиноятларни очишда масаланинг ечимида ўзининг аниқ хулосасини бериши кишини ҳайратга солади.
-
Қисаси Рабғузий. 1-китоб
Туркий адабий тиллар, туркий тилда бунёд этилган ёзма манбалар шаклланиш ва ривожланишнинг мураккаб босқичларини босиб ўтган. Маълумки, илк туркий ёзма ёдгорликлар рун, суғд, манихей, брахма, уйғур ёзувларида битилган бўлиб (V—VIII), улар тошга (Ўрхун-Енисей битиклари), терига, ёғочга, махсус қоғозга (Турфон текстлари) ва бошқа ашёларга ёзилган. Булар тарихнинг маълум бир босқичларида Ўрта Осиёда ҳукм сурган турк, уйғур хоқонликлари ва қирғиз давлати даврида дунёга келган тарихий ёдномалардир.
-
Қуёш остидаги ёвузлик
"Қуёш остидаги ёвузлик" романи Агета Кристининг энг қизиқарли асарлари рўйхатида туради. Ўз вақтида экранлаштирилган бу асар китобхонларни ҳам, томошабинларни ҳам зериктириб қўймаслиги аниқ.
-
Кичкина шаҳзода
Ушбу китоб Антуан де Сент-Экзюперининг ўзбек тилида чоп этилаётган янги тўпламидир. Антуан де Сент-Экзюперининг асарлари дунёнинг 200 тилига таржима қилинган. Жумладан, унинг «Кичкина шаҳзода» асари Хайриддин Султонов томонидан ва «Истеҳком» киссасидан парча Абдуғопир Косимов томонидан ўзбек тилига таржима қилинган. Асар кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Қалб калити. 3-китоб
Мазкур рисолада Ҳазрати Инсон онг-шуурида кечмиш курашлар, муқаддас қалб қўрғони ва Руҳ истеҳкомининг асл душмани бўлмиш Нафс ва Кибр ҳақида, Улуғ Яратувчининг бандаи ожиз ақли ила ўлчаб бўлмас мўъжизалари тўғрисида, бесарҳад Чексизлик аталмиш Коинот ва ундаги ғайритабиий туюлган, аммо ҳаётий ҳақиқатлар, шунингдек, оддий ўзбек аёлининг қалб кўзи билан кўра олган синоатлари ҳақидаги хикоялар жамланган.
-
Уруш ва тинчлик учинчи китоб
Инсон ўзи учун онгли равишда яшайди-ю, лекин тарихий мақсадларга, умумбашар мақсадларига эришмоқ учун онгсиз қурол бўлиб хизмат қилади. Содир бўлган ишни қайтариб бўлмайди, бу иш бошқа миллионларча одамларнинг иши билан бир вақтга тўғри келиб қолиб, тарихий аҳамият касб этади.
-
Уруш ва тинчлик иккинчи китоб
Кекса графиня унинг қўлини ушлаганича дамба-дам ўпиб ёнида ўтирар эди; бошқалар эса уларнинг атрофида тўпланиб, Николайнинг ҳар бир ҳаракатини, сўзини, қарашини кузатиб, унга хурсандлик ва меҳр-муҳаббат билан тикилиб туришар эди. Николайнинг укалари ва сингиллари унга яқинроқ ўтиргани жой талашар, чой, рўмолча, трубкани ҳар қайсиси мен келтираман, деб бир-бири билан жанжалллашар эди.
-
Садоларим ва шайдоларим.
Жумақул Каримнинг мазкур "Садоларим ва шайдола- рим" китоби ўз ҳамюрт, ҳамкасб, устоз-шогирдлари ҳақида ҳикоя қилади. Журналист-олим ўзига хос услубда Ватан ва юртдошлар фидойи меҳнатлари жараёнини ёритаркан, ўзи олган публицистик билимларга суянади, фалсафий мушоҳадаларга чумади. Китобдан ижодкорнинг бахшиёна шеърлари намуна- лари ҳам ўрин олган. Асар кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Деятельность. Сознание. Личность
Методологичесний кризис, который вот уже почти столетие испытывает мировая психология, разрушил целостное единство системы психологи- ческого анания Психология распалась на несколь- но школ и направлений, представители которых спорят между собой о предмете своей науки. Раз- мышляя о путях преодоления этого кризиса, дей- стительный член Академии педагогических наук лауреат Ленинской премии А. Н. Леонтьев е свсей новой книге демонстрирует препмущества марксистской методологии в решений фундамен- тальных проблем современной психологии. Книга рассчитана на философов, психологов и педагогов, на всех, кто интересуется теорети- ческими вопросами нлуни с порождении, функцио- нировании и структуре психического отражения реальности
-
Уруш ва тинчлик биринчи китоб
Меҳмонлар ҳеч ким билмаган, ҳеч ким қизиқмаган ва ҳеч кимга даркор бўлмаган бу кампирга тантанали равишда таъзим қилишар эди. Анна Павловна эса, маъюсона қиёфада меҳмонларнинг таъзимини тантана билан кузатар, сўз қотмасдан маъқуллар эди. Кампир бўлса,ҳар бир сўраган одамнинг саломатлиги, ўзининг соғлиги ва ҳозир, худога шукур, хийла ўнғарилиб қолган маликанинг сиҳати ҳақида ҳаммага бир хилда гапирар эди.
-
Уруш ва тинчлик тўртинчи китоб
Петербург ҳаёти бояги-боягича давом этмоқда эди мана шунинг учун ҳам рус халқи бошига тушган оғир кулфат ва хавф-хатарни бу ҳаётнинг жараёнига қараб англаш анча-мунча қийин эди. Ўша-ўша дабдабали маросимлар, ўша бал-базмлар, ўша француз театри, ўша сарой манфаатлари, ўша хизмат ва турмуш ташвишлари, ўша фитна-фасодлар. Фақат энг юқори доираларга мансуб шахсларгина ҳозирги вазиятнинг оғирлигини тушунишга зўр бериб уринар эдилар.
-
Хоча Аҳрори Валй.
Рисолаи «Хоча Аҳрори Валӣ (Хамсат ул- қатарот дар зикри ҳазрати бобаракот)» ба қалами Ботурхон Хилъатпури Валиҳоча тааллуқ дорад. Хазрати Хоча Аҳрори Валій яке аз нобиғаҳон тафаккури садан ХV исавӣ буда, бо фаъолияти начиби худ дар Мовароуннаҳр, Хуросон ва Ҳ дустон шуҳрати азиме дорад ва барои интишори сулуки нақшбандиян тасаввуф ҳиссаи босазое гузоштааст. Вале то ҳол чій дар пажӯҳишҳои илмий ва ий дар асарҳои бадей оиди ин бузургвор ақидаҳои мухталиф ва, аксаран, нодуруст паҳн гардида буд. Рисолаи мазкур дар асоси манбаъҳои нодир ва соҳибэътибор аз рӯзгор. осор, афкор, гуфтор, мўътақидони шӯҳратманд ва аҳрориёни арчманди Хоча Аҳрори Валӣ, аз мулоқоти ў бо ашхоси забардасти аср - Сайид Қосими Ан вор, Саъдуддини Қошғари, Мавлоно Яъқуби Чархій, ки пири муршиди Хоча Аҳро- ри Валианд, ба тарзи шавқангез ҳикоят мекунад. Рисола ба мӯътақидон ва ихлосмандони ҳазрати Хоча Аҳрори Валӣ, ба хонандагони допраи васеъ нигаронида шудааст
-
Сўфий Оллоҳёрнинг маънавий қарашлари.
Ўзбек адабиётининг йирик намояндаси, тариқат илмининг пири устозларидан бири Сўфий Оллоҳёр ижоди ўзининг серқирралиги билан ажралиб туради. Айниқса, олим ва шоирнинг одоб, ахлоқ, инсонийлик, миллий қадриятлар, инсон маънавияти ҳамда маданияти ҳақидаги фикрлари ёш авлод тарбиясида муҳим аҳамият касб этади. Ёш олима ва шоира Моҳигул Бобоева бағоят савоб ишга қўл уриб, Суфий Оллоҳёрнинг маънавий қарашлари акс этган асарларини тадқиқ қилиб, ушбу рисолани яратди. Мазкур рисоладан олийгоҳ, коллеж ва лицей талабалари, мактаб ўқувчилари учун маънавият асослари, одобнома, маданиятшунослик, ахлоқтшунослик, эстетика, диншунослик, умуман, ижтимоий фанлар дарсларида ҳам фойдаланиш мумкин
-
Искандар Зулқарнайн.
Адабнстшунос олим Ф. Бойназаровнипг рисоласпда тарихий шахе Искандар Зулцарнайн (Александр Македонский) образинннг FapG ва шарц адабнётларидаги та-рихнй-бадиий тадцнцннннг узига хос эволюцнясн калам-га олинган. Рпсола кеиг китобхонлар оммаенга мулжал-лангаи.