-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Ufqqa tutash yo`l
Ushbu kitobchadan o'rin olgan hikoyalarda insonni faqatgina go'zal fazilatlar ulug'Iab turishi ifodalangan, Muallif o'zi ko'rgan-bilgan voqea-hodisalarni o'quvchi- ning ko'z o'ngida jonlantiradi. Bunda orzu bor, umid bor. Eng muhimi, o'quvchiga yosh ijodkorning samimiy va beg'ubor nigohi sezilib turadi, Barchamizga shu toza nigoh muborak bo'lsin.
-
-
Xo'rlanganlar va haqoratlanganlar
Ushbu kitob ilk bor о ‘zbek tilida 1966-yilda chop etilgan. Bu davrdagi nashrida ayrim so‘z va jumlalarning ma’nosi izohlanmagan yoki ruscha so'zlar, yoki baynalmilal jumlalar orqali berilgan edi. Bu holat bilan biz tarjimonlami yoki o‘sha davr nashriyoti xodimlarini kamsitish fikridan yiroqmiz. Faqat hozirgi davr kitobxonlarining talab va iltimoslariga asosan asar tarjimasiga qo ‘shimcha iqtiboslar kiritildi va asar hozirgi о ‘zbek adabiy tili qoidalari asosida qayta tahrirlandi
-
КАШМИР ҚЎШИҒИ
Ушбу қисса Кашмир халқининг қадимий севги достони асосида ёзилди. Бу достонга талантли шоир, композитор ва ўқитувчи Дина Натх Надим музика яратган.
-
Ҳумоюннома
Ҳумоюннома» асари Заҳириддин Муҳаммад Бобурнинг қизи Гулбаданбегим томонидан ёзилган. Гулбаданбегим бу китобни ўзининг шахсий кузатувлари асосида ёзиб қолдирган. Қўлингиздаги ушбу нашр форс тилидан таржима қилинган бўлиб, баъзи изоҳлар қўшилган ҳолда тақдим этилмоқда
-
Особые условия
«Особые условия. Так называются роман Вектора Пропила — автора многих остросюжетных произведений. Здесь читатель столкнется я с преступлением.
-
Жодугар ёхуд 1000 йиллик ҳаёт
Асар каҳрамони Иброҳимнинг ҳаётида лўли қиз пайдо бўлгач, барчаси ағдар-тўнтар бўлди. Жодугарлар авлодига мансуб қиз унга абадий муҳаббат ва тавқи лаънат ташлаб кетди
-
ҲИКМАТГА ТЎЛА ОЛАМ
Машхур форс-тожик шоири, адиби ва мутафаккири Муслиҳиддин Саъдий Шерозий номини эшитмаган, унинг жаҳон сўз санъати дурдоналари қаторидан ўрин олган «Бўстон» ва «Гулистон» асарларидан баҳраманд бўлмаган адабиёт мухлиси топилмаса керак. Шарк халқлари орасида Шайх Саъдий номи билан шуҳрат қозонган бу донишманд инсон 1203 йили Шероз шаҳрида туғилган. Отаси Шероз отабеги Саъд бинни Зангийнинг мулозимларидан бўлган.
-
Садди Искандарий (Насрий баён)
Эй оллох! Соҳиблик - эгамлик фақат сенга муносибдир. Бировлар шохдурлар, лекин барибир. сенинг олдингда гадо янглигдурлар. Эгалик борасида тенг сизу беназирсан, чупки сен мутлақ ҳокимсан. Шу туфайли дунёнинг барча забардаст кишилари сенинг олдингда тобеъдурлар, барча улуғлар эса сенинг қаршингда хокисордурлар. Сенда инъом-эҳсон дарёси мавж ургани сабабли бутун борлиқни ўз саховатинг, караминг билан мунаввар қилдинг. Дунё аҳлининг лаззати сенинг ана шу инъому эҳсонинг туфайли бўлиб, саховатинг ўзингни зуҳур этишинг билан баробардур. Сенинг мавжудлигинг қадимийлигини, кўҳналигини қачонки ошкор этса, барча мавжудот йўқликка юз тутади.
-
Қорақуюн
Ёзувчи Нормурод Норқобилов бир қатор асарлари билан китобхонларга яхши таниш. Адибнинг «Қорақуюн» романида тоғлик йигитнинг тутқунликка тушиб қолиши, озод бўлгач эса, уни қуллик чохига улоқтирган кимсадан қасос олиш ниятида бир жониворни «жонли ўқ» сифатида қафас, яъни ғулда тарбиялаши акс эттирилган
-
Ikki eshik orasi
Unda adib qariyb qirq yillik davmi o‘zichiga olgan, bir qancha chigal va murakkab taqdirlar misolida o‘z xalqining urush davrida boshdan kechirgan hayoti, qismati haqida mahorat bilan qalam tebratgan.
-
-
Daftar hoshiyasidagi bitiklar
Aziz o ‘quvchim! Bu kitobni yoza boshlaganimga qirq yildan oshdi. Bular - mening kuzatuvlarim. O`ylarim. Bir qadar armonli, bir qadar istehzoli, bir qadar tabassumli Xulosalarim... Aslida, ularning har birini alohida asar qilsa ham bo‘lardi-ku, mayli... Iltimos, Siz ham kitobni shoshilmasdan, o ‘ylab o‘qisangiz...
-
Avlodlar Dovoni
Darhaqiqat, ushbu purma’no fikrlaming bugunimiz va kelajagimiz uchun qanchalar katta ahamiyatga ega ekanligi tarixda o‘z ifodasini topgan.
-