-
-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
-
-
-
-
-
-
San’at. San’atshunoslik
-
Kutubxonashunoslik va arxivshunoslik
-
-
-
-
-
-
Ичиндаги ичингдадур
Ичиндаги ичингдадур Мавлона Жалолиддин Румийнинг турли мажлисларда билдирган утлуғ фикирларидан таркиб топган. Сиз ушбу рисолани ўқиб, инсон ва олам, онг ва борлиқ, инкор ва исбот, ҳаёл ва амал сингари фалсафий тушунчаларнинг асил моҳиятини англайсиз.
-
-
-
-
-
-
Ҳинд мумтоз мусиқаси ва миллий чолғулари
Ушбу китоб ҳинд мумтоз мусиқаси ва миллий чолғуларининг тарихи мавзуига бағишланган. Рага -ҳинд мақомининг ўзига хос хусусиятлари, унинг асосида пайдо бўлган "дҳурапад", "тҳумрий", "хаял", "қаввалий", "тарана" каби жанрлар ҳамда қисман классик рақс турлари, машҳур созанда ва хонандалар фаолияти тўғрисида сўз юритилади.
-
XXI асрда маълумот ва ахборот хизматлари
Башарти, одам боласи кутубхоначилик касбига бир қадар мойиллик билан дунёга келганида, ҳозирги ишимиз бирмунча осонроқ кечган бўлармиди. Ахир, тайёр касб эгаси бўлиб туғилишга нима етсин. Алҳол, шундай бўлга-нида, биз анча-мунча қизиқарли жараёнлардан қуруқ қолган бўлардик. Зе-ро, ўз ишини пухта биладиган маълумот берувчи кутубхоначига айланиш, босқичма-босқич тарзда ривожланиш — анчайин машаққатли, битмас-ту-ганмас, ўта фойдали ва жуда қизиқарли жараён ҳисобланади. Иккинчи таҳрирда чоп этилган «Йигирма биринчи асрда маълумот ва ах-борот хизматлари» номли китоб айнан ана ўша малака тўпламлари ҳақидадир. Биз уларни аниқлаймиз, таҳлил қиламиз, таркибий қисмларга ажратамиз ва сизга, доимий ўсиб-улғайиш, ривожланиш жараёнида бўлган кутубхоначига, билимларни қайта тиклаш имконини берувчи восита тарзида тақдим этамиз.
-
-
O'ZBEKISTON TARIXI 1
Ko'p jildlik «O'zbekiston tarixi va manbalari» turkumida nashr qilinayotgan jamlanmaning qo'lingizdagi birinchi jildida O'zbekiston deb atalmish yurtimiz tarixining eng qadimgi davrlaridan hozirgacha bosib o'tilgan yoʻl, xalq turmushi, madaniyati, ilm-fani, ijtimoiy-iqtisodiy hayoti real va qisqa fakt raqamlar, yuz bergan va sodir etilgan voqeliklar yoritildi. Kitobda ilk bor eski mustamlaka tuzumidan qolgan va xorijda eski maktablar ta'siri ostida shakllangan dunyoqarashdan voz kechilgan holda Oʻzbekiston tarixi obyektiv tarzda, yangicha yondashuv, milliy manfaatlardan kelib chiqqan holda qisqacha bayon etildi. Eng muhimi ushbu asar yaqin o'tmishda tarix fani konsepsiyasiga zo'rlik bilan singdirilgan va hali ham o'z salbiy ta'sirini saqlab qolayotgan formatsiyaviy qarashlardan xoli bo'lib, o'tmishni oʻrganish va yoritishda butunlay yangicha munosabat sivilizatsiyaviy sulolaviy yondashuv asosida yozilgani bilan ajralib turadi.