-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Бўтакўзнома
Мазкур асарда болалик чоғида Ватанни тарк этишга мажбур бўлган Жўравойнинг бошига тушган кечинмалар ҳикоя қилинади. Бу воқеалар фақат бир кишининг кечинмалари эмас, балки большевиклар зулми туфайли Ватанни тарк этган минг- минглаб ватандошларимизнинг кечи- шидир, десак, муболаға бўлмас.
-
Husayn Jovid
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Muhammad Fuzuliy
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Nizomiy Ganjaviy
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Пул жаноби олийлари
Асар воқеалари шўро даврида бўлиб ўтган. Эҳ-ҳе, у замонларда нималар бўлиб ўтмаган дейсиз? Инсонлар хато ва камчиликлардан хулоса чиқариб, шу хатоларни такрорламасликка харакат қилади. Шундай эмасми?.. Бунга китобни ўқиб чиққач, ўзингиз ҳам ишонч ҳосил қиласиз.
-
Яссавий "Фақрнома"си
Ушбу китобда Пири Туркистон Хожа Аҳмад Яссавийнинг фақр ва фақирликка доир фикр-қарашлари таҳлш этилган. Чунончи, фақр ваунинг маъно-моҳияти, мақому мартабалари, фазилат ва сирлари кенг ёритилган.
-
Aziz Nesin
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Ёввойи одам
Ориф Фармон Фарғона вилоят Ўзбекистон туманининг Даханакакир қишлоғида туғилган. Тошкент Давлат университетининг журналистика куллиётини битирган.
-
Аҳмад Яссавий
Ушбу китобда олис тарих қаърига саёҳат қилиб, пири Туркистонийнинг тўлақонли сиймосини яратишга ҳаракат қилган. Умид қиламизки, роман сиздан яхши таассурот қолдиражак.
-
Ёниб яшаётган одамлар
Ушбу китобдаги очеркларда Истиқлол йилларида Ўзбекистон мустақиллигини мустаҳкамлаш, иқтисодий қудратини юксалтириш, ислоҳотларни чуқурлаштиришда ибратли фаолият кўрсатаётган, мамлакат ижтимоий-сиёсий ҳаётида намунали иштирок этиб, миллий истиқлол ғояларини амалга оширишга салмоқли ҳисса қўшаётган, яъни, чинакамига элим деб, юртим деб ёниб яшаётган машҳур замондошларимиз ҳақида ҳикоя қилинади. Истиқлол даври Қаҳрамонлари ва илғорлари ҳақидаги мазкур публицистик асарлар сизга манзур бўлади, деб ўйлаймиз.
-
Гулшан Диёрим
Муаллим шоир Одилжон Қодировнинг она юрт, табиат гўзалликлари, фарзандлар, ватан ва онакаби мавзулардаги шеърлари жамланган Тулшан даёрим" номли бу иккинчи китоби ҳам шеърхонлар қалбида эзгу туйгулар уйғотади.
-
Қулаётган тоғлар
«Қулаётган тоғлар» «Мангу қайлиқ» деб аталган романида адиб унда бозор иқтисодига ўтаётган, шиддат билан глобаллашув жараёнларига кириб бораётган ҳозирги дунёнинг маънавий-иқтисодий муаммоларини Қирғизистон, Марказий Осиё воқелиги, одамлар тақдири, турмуши, онгида рўй бераётган кескин, оғриқли ўзгаришларга чамбарчас ҳолда ёритган.
-
Куёшга караб оккан сув
Суз билан кунгил тубига кириш мумкин. Суз билан тошбагрларни эритиш мумкин. Мухаммад Юсуф уз сузи билан халкимиз юрагидан жой олган, сузи билан хак гапни айтолган ижодкор эди. Ушбу тупламга кирган шеърлар алладачон мухлисларга ёд булиб кетган, охангларга солиб кушик дилиб айтилган булса хам шоир рухини яна бир шод ва ёд этишга жазм этдик.
-
" Turkiy adabiyot durdonalari" : O'rxon Kamol, Suot Darvish 43-jild.
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari bo'lgan, O‘zbekiston, Turkiya, Qozog‘iston, Qirg‘iziston, Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarining asarlari kiritilgan.
-
Қоракўз мажнун
Асарда қаламга олинган, бир-биридан мудҳиш, маломатли, ғам-ғуссага, мусибатларга тўла лавҳалар бағридан қандайдир одамга далда берадиган умид, унинг бошини тошдан қиладиган қудрат, зулматни ёритадиган сирли-сеҳрли нур барқ уриб туради, яна асарда ўзлигини, қалбидаги имон-эътиқод, она-юрт, ўзгаларга ҳиммат, мурувват туйғусини йўқотмаган "боши тошдан", аломат матонатли инсонларга дуч келинади.
-
Болалигим
Давримизнинг улуғ алломаси Чингиз Айтматов “Болалигим” қиссасида таржимаи ҳолини қисқача сўзлаб беради. Унда адиб оиласининг бошига тушган мусибатлар ва гўзал асарларининг яратилиш тарихи баён этилади. Гўё “Сарвқомат дилбарим”, “Юзма-юз”, “Жамила” каби қиссапарнинг қаҳрамонлари билан учрашиб, суҳбатлашгандек бўласиз...