-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
FIZIKA
Fizika boshqa tabiiy fanlar kabi atrofimizni o4rab turgan moddiy borliqning obyektiv hossalarini o‘rganadi. AtroFimizda (labiatda) ro‘y berayolgan barcha o‘zgarishlar va jarayonlar material obyektlarning o‘zaro ta'siri va harakati natijasidir. Fizika materiya harakatining eng sodda va umumiy ko‘rinishlarini o‘rganadi. Fizikada o‘rganiladigan harakat turlari deyarli barcha kimyoviy, biologik va gcofizikaviy jarayonlarda uchraydi. Shu sababli fizika asoslarini bilmay turib o‘zida tabiatning murakkab harakat turlarini qamrab olgan kimyoviy yoki biologik jarayonlami yetarli darajada o‘rganish mumkin cmas.
-
TRUKTUR TILSHUNOSLIK: ILDIZLARI VA YO'NALISHLARI
Markur o'quv qo'llanmada an'anaviy va struktur tilshunoslik hamda ular o'rtasidagi munosabat, struktur tilshunoslikning kelib chiqishi, uning turli xil yo'nalishlari, bu yo'nalishlar o'rtasidagi umumiy va o'ziga xos belgilar, o'zbek tilshunosligiga struktur tilshunoslikning ta'siri haqida fikr yuritiladi. O'quv qo'llanma 5A141101-o'zbek tili magistratura mutaxassisligi bo'yicha ta'lim olayotgan magistrantlar uchun mo'ljallangan bo'lib, undan boshqa kitobxonlar ham foydalanishlari mumkin.
-
GRUNTSHUNOSLIK
Mazkur darslik «5311800-Gidrogeologiya va muhandislik geologiyasi» bakalavriat ta’lim yo'nalishi talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib, unda insonning geologik faoliyati va gruntshunos-likning rivojlanishi, gruntlarning qattiq komponentlari va lining elementlari o‘lchami, morfologik xu-susiyati va miqdoriy nisbati, suyuq komponentlari, tabiiy namligi va ularning xossalariga ta'siri, gazli va tirik komponentlari, fizik, fizik-kimyoviy, fizik-mexanik xossalari, mustahkamligi, tasnifi, qoya-tog‘, dispers, gilli va changli gruntlar, sho'rlangan va sun’iy gruntlar, grunt massivi kabilaryoritilgan. Darslikdan qurilish sohasiga tegishli tashkilot xodimlari, oliy o'quv yurtlarining professor-0‘qituvchilari, katta ilmiy xodim-izlanuvchilari, bakalavriat va magistratura talabalari, shuningdek ilmiy-tadqiqot institutlari olimlari va muhandislari qo'llanma sifatida foydalanishlari mumkin.
-
Ф И З И К А
Булажак географлар табиат ^одисаларининг физикавий мо^ияти ва уларнинг ривожлаииш ^онуниятларииинг туигуниб етишлари ва уз фаолиятларида тадбиц 1$ила олиши лозим. Ушбу у*$ув ^улланма университетнинг география факультете и ии г геодезия, кадастр ва картография, гидрометеорология ва география йуналишларида таълим олаётган талабалар учун умумий физиканинг пазарий асослари (механика ва молекуляр физика 1$исми) ^ис^а дастури асосида материаллар баёи г^илинади.
-
ARUZ NAZARIYASI ASOSLAMI
So'nggi yillarda yoshlarimiz orasida mumtoz poetikani o'rga-nishga bo'lgan qiziqishning ortishi zamonaviy kitobxonning mumtoz adabiyotimizni anglashga bo'lgan ehtiyoji mahsuli deb qarali-shi mumkin. Bu ehtiyojning muayyan ma’noda qondirilishida ustoz olim, filologiya fanlari doktori, professor Anvar Hojiahme-dovning hissasi katta bo'lgan desak mubolag'a qilmagan bo'la-miz. Ustoz A.Hojiahmedov o'tgan asr so'ngidan boshlab mumtoz poetika, xususan, aruz ilmi, badiiy san’atiar, qofiya ilmi, mumtoz she’r navlari borasida qator risolalar e’lon qilib, unutilib borayot
-
ҲОЗИРГИ ЎЗБЕК ТИЛИДАГИ КЎРСАТИШ ОЛМОШЛАРИНИНГ ФУНКЦИОНАЛ-СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Мазкур монография хозирги ўзбек тилидаги кўрсатиш олмошларига багишланган бўлиб, унда олмошнинг бу тури янгича нуктаи назар бўйича талкин килинади. Кўрсатиш олмошлари ва улар иштирокида хосил килинадиган шаклларга хос бўлган дейктик, анафорик ва катафорик амаллар бой материал асосида текширилади.
-
Медиа ва ахборот саводхонлигини шакллантиришнинг педагогик жи^атлари
Ушбу нашрда келтирилган номлар ва берилган маълумотлар фикр-мулохазалар бирор бир мамлакатнинг хукукий макоми, худуди, чегаралари, шахар ва туман лари ёки уларнинг тегишли бошкарув органларига нисбатан ЮНЕСКОнинг расмий нуктаи назарини ифодаламайди. Маэкур нашрда келтирилган маълумотлар, унинг чоп этилиш вактига, ишончли на аник булишига карамасдан, ундан фойдаланиш ока бати да юзага келган хар кандай куринишдаги камомад ёки зиён Ташкилотга жисмоний ёки три дик шахслар олдида хеч кандай юридик мажбурият ёки жавобгарлик юкламайди.
-
ALGEBRA VA MATEMATIK ANALIZ ASOSLARI I qism
Algebra va matematik analiz asoslari“ darsligi ikki qismdan iborat bo‘lib, i sakkiz bobdan iborat bo‘lib, unda quyidagi mavzular yoritilgan: to‘plamlar nazariyasi va matematik mantiq elementlari;, haqiqiy sonlar; kompleks sonlar va ular ustida amallar; ko‘phadlar; algebraik ifodalar; algebraik tenglamalar va tengsizliklar; funksiyalar; ko‘rsatkichli va logarifmik funksiyalar.
-
МАКТАБДА УРГАНИЛАДИГАН МУМТОЗ ШЕЪРИЯТНИНГ ВАЗН КУРСАТКИЧЛАРИ
Маълумки, \ар кдндай шсърий асарни урганиш уни ифодали Ук^ишдан бошланади. Зеро, шоириинг и>явий-бадиий нияти, асарда мужассамлантирилган *ис-туйрулар, кд\рамонларнинг маънавий циёфалари, ижодкорнинг бадиий да^оси, она тилининг бехад г^зал-ликларидан фойдаланиш ма^орати аввало ифодали укиш чорида намоён булади. Бу жараёнда Укувчи шоир ижодхонаси бклан як,ин-дан танишиб, унинг тафаккур олами, бадиий хаёлот калами, инсо-ний кечинмаларни англаш ва таъсирчан ифодаларда жилолантириш санъаткорлиги, \ар бир суз, *ар бир товуш нафосату назокатидан безавол лирик ва эпик тимсоллар чизишда ба^раманд булиш сало-^иятини теран *ис цилади, кдлам со^иби к;албининг энг нозик э^гирослари билан ошно булади. Ифодали ук^иш ижодкор бклан укувчи муносабатларини \ам белгилаб, урганилаётган шеърий асар-га к,изик,иш, эътибор, му^аббат уйротади. Бу эса шеър тахдили учун роятда му^имдир.
-
Медиа ва ахборот саводхонлигиПедагоглар учун методик кулланма
Хозирги кунда жамият>дётининг деярли барча сохдпарини, шу жумладан, таълимнинг ривожланишини медиасиз тасаввур юллиш кийин. Ахборот маконини глобаллашуви ва унинг “очикдиги” заминида янги билимлар, карашлар, фактлар, концепцияларнинг окими шиддат билан ортиб бармокда ва медиалар оркдли таркалаётган ахборотлардан фойдаланиш муаммоси пайдо булмокда.
-
Биохимия
Биохимия дарслиги университетлар ва педагогика институтларининг биология факультетлари, тиббиёт, қишлок хўжалик ва фармацевтика институтлари талабалари учун мўлжалланган. Дарсликни ёзишда муаллиф биохимия предметининг барча бўлимлари- ни замонамиз талабига жавоб берадиган тартибда баён қилган. Шунинг билан бирга, муаллиф биохимиянинг барча соҳаларида сўнгги ўн йил- ликлар ичида тўпланган маълумотларни, ривожланган янги ғоялар ва таълимотларни етарли даражада беришни лозим кўрди. Шунингдек, уларни кенгрок ёритиш учун, дарсликка бир нечта айрим боб ва бўлимлар, жумладан, оксидловчи фосфорланиш, уч карбон кислоталар цикли, аллос- терик регуляция, простагландинлар, ген инженерлиги, молекуляр касал- ликлар ва бошқалар киритилди. Дарслик биохимия ва биотехнология билан қизиқадиган ёш мутахассис- лар, педагоглар, аспирантлар, врачлар, экологлар, лицей ва ўрта мактаб- ларда умумий биологиядан дарс берадиган ўкитувчилар учун ҳам қўллан- ма сифатида тавсия қилинади.
-
ТУРКИЙ СОДДА ТОПОНИМЛАРНИНГ ЭТИМОЛОГИК ТАДКИКИ
Мазкур 2-кадобна рибек ономастикасининг алохида сохаларидан бири бўлган туркий содда топонимларини этимологик тадкикига оид илмий-назарий ва амалий усулий масалалари хакида фикр юритилган. Унда 1-китоб ("То 1-китоб ("Топонимларии итимологик тадкик килишнинг илмий-назарий ва амалий усулий асослари"да изгари сурилган фикрлар асосида туркий токовимларнинг содда кўринишли турпари этимологих тахлил
-
ГЕОГРАФИЯ ТАРИХИ
Монографияда география фанннинг шаклланиш ва риножпаниш тарихи, унда юзага келган бир катор илмий йуналишлар таърифланган. Ушбу йуналишларнннг ривожига уз хиссаларини кушган олимларнинг география на табиатшуносликка оид асарлари география тарихи нукггаи назар идан тгцщил килиниб, кискача маълумотлар берилган. Китоб география фани тарихи билан кизикувчи китобхонлар, укитувчилар, талабалар ва 5?кувчиларга мулжалланган.
-
NAZARIY ΜΕΧΑΝΙΚΑ
O'quv qo'llanma uchta ho lundan iborat bo hirinch bolimida qattiq matikan statikaning asosiy aksiomalari, kesishuvchi kuchlar, momentlar, juft kuchlar nazariyilen, og alik markan kabi mavzular yont scan Kitobning ikkinchi bo'limi memarikaga eid mavzulami qamrab olgan Unda jumladan moddiy nuqlo kinematikasi, qatiq mning harakatlari moddiy nuqtaming murakkab harakati kabi mavzular hayon etilgan.
-
ТИЛШУНОСЛИК ВА ТАБИИЙ ФАНЛАР
Хар кдндай фан фанлар системасидан урин олар экан, у, албатга, шу система таркибидаги бошкд фанлар билан маъ-лум муносабатда булади. Хозирги кунда барча фанларда системавий тадкик;отларга катта эътибор берилаётган ва бунинг натижасида жиддий ютук-ларга эришаётган бир пайтда фанларнинг узаро муносабати-ни урганиш мух,им а^амиятга эта.
-
TUPROQSHUNOSLIKKA KIRISH
0‘zbekiston Respublikasining “Ta’lim to‘g‘risida”gi Qonuni va “Kadrlar tayyorlash Milliy dasturi”ga muvofiq ravishda hozirgi kun talabidan kelib chiqib, malakali mutaxassisiami tayyorlash mehnat bozorining 7omonaviy ebtiyojlariga mos yuqori malakali kadrlar tayyorlash, oliy ta’lim tizimi oldida turgan dolzarb vazifalardan biridir. Jumiadan, o’qitiladigan ianlami sifal jibatdan dunyo standartlari lalablariga moslashtirish, mazmunmi kengaytirish va o'aitish usullarini modemizatsiya qilish muhim ahamiyalga ega.