-
-
Қочоқларни халқаро ҳимоя қилиш ва давлат бошпана тизимини яратиш масалалари бўйича қўлланма
Mualliflar jamoasi,юриспруденция, -
-
-
-
юриспруденция,
-
Ўзбекистон Республикасида қонунлар бажарилиши устидан жамоатчилик назоатини ташкил этиш
Саидов А.Х.,юриспруденция, -
-
-
Халқаро технологиялар трансферининг ҳуқуқий тартибга солиниши
Рустамбеков И, Шарипова Х.,юриспруденция, -
Адвокатларга оид корпоратив ҳужжатлар
Давлятов B.X, Пардаев С.Ж, Саламов М.Б.,юриспруденция, -
Ҳуқуқий тусдаги ҳужжатлардан намуналар
Саломов В, Давлятов В.Х, Пардаев С.Ж, Саламова М.Б.,юриспруденция, -
O'zbekistonda jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslar ta'minotini huquqiy tartibga solish masalalari
Ismoilov B.S.,юриспруденция, -
юриспруденция,
-
-
юриспруденция,
-
-
Aholi bandligiga ko’maklashish markazining asosiy vazifalari va faoliyati
AlimuxamrdovB.B, Maxmudov T.A, Sultanov U.T.,юриспруденция,
-
Германия федератив республикасининг асосий қонуни
Саидов А.Х.,Ҳар қандай Конституция мамлакат тарихининг асосий босқичлари, реал ижтимоий турмуши, гоявий қадриятлари ва анъаналарини акс этти- ради. Германия Федератив Республикасининг Асосий Қонуни бунинг яққол исботидир. Унда немис конституциявий ҳуқуқий институтлари, сиёсий демократия ва ҳуқуқий маданиятнинг тарихий ривожланиш тажрибаси ўз аксини топган. Ўзбекистонда Германия Федератив Республикасининг Асосий Қонуни- га бўлган қизиқиш табиий ҳолдир. Чунки Германия бугунги кунда ижти- моий-иқтисодий ривожланишнинг барча кўрсаткичлари бўйича жаҳонда етакчи ўринлардан бирини эгаллаб турибди. Шу сабабли Инсон ҳуқуқлари бўйича Ўзбекистон Республикаси Мил- лий маркази ва Фридрих Эберт номидаги жамғарма «Германия Федера- тив Республикасининг Асосий Қонуни»ни ўзбек ва немис тилларида нашр этди. Мазкур нашр ҳуқуқшунослик ва сиёсат факультетлари талабалари, давлат ҳуқуқи ва конституциявий ҳуқуқ соҳасида фаолият юритаётган олимлар, кенг китобхонлар оммаси учун фойдалидир.
-
Қочоқларни халқаро ҳимоя қилиш ва давлат бошпана тизимини яратиш масалалари бўйича қўлланма
Mualliflar jamoasi,Ушбу Қўлланманинг ҳар қандай қисми муаллифлик ҳуқуқи ва манбани кўрсатиш, шунингдек бирорта ўзгартиришлар киритмаслик шарти билан такроран нашр этилиши мумкин. Қўлланма мазмунидан фойдаланганлик тўғрисида Параментлараро иттифокка маълум килишингизни сўраймиз. Ушбу асар БМТ ҚОКБнинг буюртмаси ассосида жаноб Эркин Эрназаров томонидан амалга оширилган норасмий таржимадир. Парламентлараро иттифоқ таржимага олиб келиши мумкин бўлган хатолар ёки нотўғри талқинлар учун жавобгарликни ўз зиммасига олмайди.
-
Парламентлар ва барқарор ривожланиш мақсадлари
Саидов А.Х.,Ушбу қўлланма инглиз тилидаги асл нусхасидан "Тараққиёт стратегияси" маркази директори, Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатасининг Бюджет ва иқтисодий ислоҳотлар қўмитаси аъзоси Элдор Туляков томонидан ўзбек тилига таржима қилинган ва Инсон ҳуқуқлари бўйича Ўзбекистон Республикаси Миллий марказининг директори, Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатасининг Демократик институтлар, нодавлат ташкилотлар ва фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органлари қўмитаси раиси, академик Акмал Саидов томонидан тахрир қилинган.
-
Одам савдоси ва унга қарши курашиш
Саидов А.Х.,Ишлаш учун бошқа мамлакатга бориш ҳар бир кишидан катта масъулиятни, айниқса, аср балоси бўлмиш одам савдосининг курбонига айланмаслик учун огоҳлик ва ҳушёрликни талаб этади. Турли хавф-хатарлар ҳамда хатоларга йўл қўймасликни, амал қилиш лозим бўлган қоидаларни олдиндан билиш фойдадан холи эмас. Ушбу амалий қўлланмада одам савдоси ва меҳнат миграцияси билан боғлиқ кўпгина саволларга жавоб топиш мумкин. Бунда хориждан иш излаш, сафарга чиқишдан олдин билиш лозим бўлган қоидалар ва борилган мамлакатда иш излаш тартиб-қоидалари каби масалалар ҳам ўрин олган. Кўлланманинг асосий мавзуларидан яна бири одам савдоси курбонига айланганда қандай йўл тутиш ва ёрдам учун қаерга мурожаат қилиш зарурлиги муҳим аҳамият касб этади. Нашр якунида фуқароларимиз энг кўп борадиган мамлакатлардаги Ўзбекистон элчихоналари, халқаро ташкилотлар, юртимиздаги ваколатли органлар рўйхати, манзили ва ишонч телефонлари илова сифатида берилган.
-
Ҳуқуқ метафизикаси, давлат ҳуқуқи, ҳуқуқ ва адабиёт
Саидов А.Х.,Мазкур китобда немис конституциявий ҳуқуқий институтлари, сиёсий демократия ва ҳуқуқий маданиятнинг тарихий ривожланиши тажрибаси, Германия сиёсий партияларининг тарихи ва ҳозирги кунда тутган ўрни, ҳамда нафакат немис, балки жаҳон адабиётининг И. Кант, И.В. Гёте, Э.Т.А. Ҳофман каби буюк намояндаларининг ҳаёти ва ижоди, уларнинг фалсафий-ҳуқуқий қарашлари тўғрисида сўз боради. Ушбу китоб хукукшунослар, файласуфлар, сиёсатшунослар, тарих- чилар, шунингдек, фалсафа ва хукук тарихи, халқаро сиёсат масалалари билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Иммануал кантнинг фалсафий - ҳуқуқий мероси ва замонавий юриспруденция
Саидов А.Х.,Мазкур китобда И. Кантнинг фалсафий-хукукий меросига оид асосий кои- далар бугунги кун гоялари билан боғлиқ ҳолда ёритиб берилган. Оламшумул гло- баллашув шароитида халқаро тартиботнинг шаклланишида И. Кантнинг давлат ва хукук ҳақидаги таълимотининг аҳамияти, унинг давлат ва хукук фалсафасига доир асосий қарашлари баёни ҳамда халқаро ҳукук ва дунёда абадий тинчликка эришиш йўллари тўғрисидаги энг муҳим гояларига асосий эътибор қаратилган. Шунингдек, И. Кантнинг дунё ҳикматлари хазинасидан ўрин олган ҳикматона гоялари, ҳаётий тамойиллари ҳамда фикр ва мулоҳазалари китобнинг алоҳида кисмида ўз ифодасини топган. Ушбу китоб хукукшунослар, файласуфлар, сиёсатшунослар, тарихчилар, шу- нингдек, фалсафа ва хукук тарихи, халкаро сиёсат масалалари билан кизикувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ўзбекистон Республикасида қонунлар бажарилиши устидан жамоатчилик назоатини ташкил этиш
Саидов А.Х.,Ушбу ўқув-услубий қўлланмада Ўзбекистон Республикасида жамоатчилик назоратини ташкил этишнинг конституциявий-ҳуқуқий, илмий-назарий ва амалий асослари, халқаро ҳуқуқ нормаларининг ҳамда қонунларнинг бажарилиши устидан жамоатчилик назоратининг шакллантирилиши ва ривожлантирилиши баён қили- нади. Ўзбекистонда жамоатчилик назорати ва мониторингини амалга оширишнинг шарт-шароитлари ва имкониятлари, жамоатчилик назоратининг мақсадлари, принциплари ва субъектларига алоҳида эътибор қаратилган. Китобда шунинг- дек, "Жамоатчилик назорати тўғрисида"ги қонун ҳамда жамоатчилик назорати ва мониторинги тўғрисида бошқа қонунчилик ҳужжатлари асосида унинг асосий шакллари ва уларни амалга оширишнинг тартиби очиб берилади.
-
-
Халқаро технологиялар трансферининг ҳуқуқий тартибга солиниши
Рустамбеков И, Шарипова Х.,Монографияда халкаро хусусий хукук, халқаро интеллектуал мулк хукуки, халкаро савдо хукуки доирасида долзарб бўлган мавзу халкаро технологиялар трансферининг хукукий тартибга солиш муаммолари тадкик этилиб, технологиялар трансферининг миллий ва халкаро-хукукий тартибга солиниш чет эл хукуки нормалари ҳамда чет эл хукукига ҳавола этиш тушунчаси ва моҳияти, чет эл хуқуқини кўллаш асослари, чет эл хукукига ҳавола этишнинг ўзига хос хусусиятлари, чет эл хукуки нормалари мазмунини аниклаш институтини хукукий тартибга солиш манбалари, чет эл хукукига хукукий баҳо бериш, чет эл хукуки нормаларини аниклаш ва асослантиришнинг хусусиятлари, чет эл ҳуқуқини қўллашни рад этишнинг ҳукуқий асослари, чет эл хукуки нормаларини мазмунини аниқламаслик ёки лозим даражада аниқламасликнинг хукукий окибатлари, чет эл хукукини кўллаш соҳасида Ўзбекистон Республикаси қонунчилиги ва ҳуқуқни қўллаш амалиётини такомиллаштириш истиқболлари каби бугунги кунда долзарб бўлган масалалар ўрганилган хамда илмий-амалий жиҳатдан таҳлил қилинган.
-
Адвокатларга оид корпоратив ҳужжатлар
Давлятов B.X, Пардаев С.Ж, Саламов М.Б.,Ушибу китобда адвокатлик фаолиятида кул келадиган корпоратив хужжатлар намуналари келтирилган. Адвокатлар ва сохада фаолият юритаётган бошка мутахассислар учун мулжалланган.
-
Ҳуқуқий тусдаги ҳужжатлардан намуналар
Саломов В, Давлятов В.Х, Пардаев С.Ж, Саламова М.Б.,Китобдан адвокатлар уз иг фаолиятида куп мурожаат киладиган хукукий хужжатлар намуналари урин олган. Адвокатлар ва сохада фаолият юритаётган бошка мутахассислар учун мулжалланган.
-
O'zbekistonda jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslar ta'minotini huquqiy tartibga solish masalalari
Ismoilov B.S.,Mazkur risolada O'zbekistonda jismoniy imkoniyati cheklangan shaxsiar ta'limini huquqiy tartibga solish masalalari va bu borada gabul gilingan me'yoriy-huquqiy hujjatlar tahlil qilingan. Хусусан, nogironligi bo'lgan shaxslar ta'limi tushunchasi va uning huquqiy mazmuni, nogironligi bolgan shaxslar ta 'limining tashkiliy huquqiy asoslari, jismoniy imkoniyati cheklangar shaxslar ta'limining asosiy tamoyillari tahlili, jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslar talimi rivojida davlat hokimiyati boshgaruvi organlarining tutgan o'rni, nogironligi boîgan shaxslar ta'lim jarayonlariga o'quv rejalari va o'quv dasturiarini joriy etish masalalari, nogironligi bolgan ta'lim oluvchilarning huqug va majburiyatlari, nogironligi bo'lgan bolalarning maxsus ta'lim olish imkoniyatlari, inklyuziv ta'lim, nogironligi bolgan shaxslar adaptivligining bosh omili sifatida, nogironligi bo'lgan shaxslar ta'limida xalqaro xujjatlarning ahamiyati hamda ularning ijtimoiy-huquqiy tahlili, jismoniy imkoniyati cheklangan ta'lim oluvchilarni ijtimoiy himoya qilish masalalari oddiy xalqchil tilda yoritib berilgan. Suningdek, ta'lim sohasida jismoniy imkoniyati cheklangan shaxslarning huquqiy holati va ularni yuridik jihatdan tartibga solish masalalari tahlil qlingan. Mazkur risola keng kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan.
-
Суд-баллистика экспертизасида эксперт эксперименти
Ганиева О.Т.,Услубий кулланма Республикамиз суд экспертиза муассасалари амалий иш тажрибаси асосида тайёрланган. Кулланмада эксперт экспериментининг назарий коидалари, суд-баллистика экспертизасида эксперт экспериментини куллаш буйича методик тавсиялар, суд-баллистика экспертизасида идентификацион вазифаларни хал килишда экспериментал методдан фойдаланиш, силлик стволли ов куролларини отилган снарядлардаги изларга кура идентификация килишда хамда озод (инерцион) затворли укотар куроллар учун кулбола усулда кайта укланган патронлар билан эксперимент утказишнинг хусусиятлари баён килинган. Эксперт-баллистлар ва суд-баллитсика экспертизаси мутахассис-лиги йуналиши буйича талим олувчи талаба ва курсантларга мулжалланган Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги Гошкент давлат юридик университети Илмий Кенгашининг 2022 йил 17 мартдаги 106-сонли баённомасига асосан мухокама килинган ва нашрга макулланган.
-
Ўзбекистон Республикаси олий мажлиси қонунчилик палатаси депутатларининг сайлов округидаги фаолиятини ташкил этиш.
Якубов Ш.У.,Мазкур методик кулланмада Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Конунчилик палатаси депутатларининг уз сайлов округидаги фаолиятининг ахамияти, ташкилий-хукукий жихатлари, ушбу жараёнда иштирок этувчи субъектлар ва уларнинг таснифи, хукук хамда мажбуриятлари уз ифодасини топган. Шунингдек, кулланмада Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Конунчилик палатаси депутатларининг уз сайлов округидаги фаолиятининг асосий йуналишлари ва уларни ташкил этишнинг илгор ва замонавий усуллари хакида мулохаза юритилган. Кулланмада хар бир субъект учун алохида тавсиялар, яни депутатларнинг сайлов округидаги фаолияти давомида амалга оширилиши лозим булган вазифалар мантикий изчилликда кайд этилган. Методик кулланма Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Конунчилик палатаси депутатлари, ижро хокимияти мансабдор шахслари, сиёсий партиялар, сайловчилар ва мазкур жараёнга кизикадиган мутахассислар ва кенг китобхонларга мулжалланган. Yuuoy KynaHMa EMT Yexcronparn Tapaxner Jacrypunner «lapramenr ривожланишини куллаб-кувватлаш» лойихаси кумаги асосида нашр этилди. Ушбу нашрда баён этилган мулохазалар Бирлашган Миллатлар Ташкилоти, шу жумладан БМТ ТД ёки БМТта аьзо давлатларнинг нуктаи назарини акс эттирмаслиги мумкин.
-
Ворислик ҳуқуқи
Kомилов К.,Узбекистон Республикаси мустакилликка эришгач, Биринчи Президентимиз И.А.Каримов томонидан замонавий, маданийлашган, инсонга фаровон турмуш берувчи бозор иктисодиётининг истикболли эканлиги белгилаб берилганлиги, мулкчиликнинг хамма шакллари тенг хукукли эканлиги Бош Комусимиз - Узбекистон Республикаси Конституциясида кафолатланганлиги, мулкчилик тугрисида ва уй-жой фондини, мулкни давлат тасарруфидан чикариш ва хусусийлаштириш турисидаги бир катор конунларнинг кабул килиниши хамда боскичма-боскич амалга оширилган иктисодий ислохотлар натижасида киска вакт ичида фукароларимиз турли кучмас ва кучар мулклар, хусусан уй-жойлар, нотурар-жой бинолари, турли транспорт воситалари, акциялар ва бошка кимматли когозлар, фермер хужаликлари хамда чорва моллари ва бошка турдаги конун билан такикланмаган мулкларнинг эгасига айланди. Шу билан боглик хусусий мулкнинг авлоддан-авлодга утишини хукукий тартибга солиш зарурияти тугилди ва 1997 йил 1 мартдан амалга киритилган Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг V-булимида мулк эгасининг вафотидан кейин унинг барча мол-мулки унинг ворисларига утишига доир конун нормалари мустах камланди. Кон-кариндош булган ака-ука, опа-сингил ворисларнинг амалдаги конунлар талабини билмаслиги ва бири бошкасининг хукукини тан олмаслиги натижасида улар уртасида мерос билан боглик низолар келиб чикиши табиий. Ворислик хукукига доир конун нормаларини кенгрок шархлаш ва тушунтириш оркали бундай низолар келиб чикишининг олдини олиш мумкин булади. Мазкур кулланмада ворислик хукуки, васиятнома ва унинг турлари, васиятномани расмийлаштириш борасидаги мавжуд конун талаблари, меросни кабул килиш билан болик тартиб хамда хукук ва мажбуриятлар юзасидан тушунтиришлар берилган булиб, кенг китобхонлар оммаси учун мулжалланган. Кулланма Узбекистон Республикаси Олий суди раиси К.Камилов рахбарлигида тайёрланди.
-
Ўзбекистон Республикасининг "Давлат ҳокимияти ва бошқаруви органлари фаолиятининг очиқлиги тўғрисида"ги қонунга шарҳ
Асьянов Ш.М.,Укувчиларга тавсия килинаётган Узбекистон Республикасининг «Давлат хокимияти ва бошкаруви органлари фалиятининг очиклиги тугрисида»ги Конунининг хар бир моддаси шархланган ушбу кулланма, жисмоний ва юридик шахсларнинг давлат хокимияти ва бошкаруви органларининг фаолияти тугрисида ахборот олиш сохасидаги хукукларини таминлашга йуналтирилган халкаро хужжатлар хамда илгор хорижий тажрибалар, биринчи навбатда, Узбекистон Республикасининг «Давлат хокимияти ва бошкаруви органлари фаолиятининг очиклиги тугрисида»ги Конунининг чукур тахлилига асосланиб тайёрланди. Ушбу конун фукаролар ва юридик шахсларнинг (ахборотдан фойдаланувчиларнинг) давлат хокимияти органларининг фаолияти тугрисида суровлар бериш оркали ахборот олиш, давлат органларининг уз фаолиятини очик ва шаффоф ташкил килиш борасидаги мажбуриятларини белгилаш оркали фукаролар хамда давлат хокимияти ва бошкаруви органлари уртасидаги доимий ва мустахкам алоканинг таминланиши воситасида, давлат томонидан карорлар кабул килинишида фукароларнинг бевосита иштирокини кафолатлайди. Муаллифлар мазкур шархни нашрга тайёрлашда якиндан ёрдам берган ЮСАИД (АКІ Халкаро ривожланиш агентлиги)га, Халкаро нотижорат хукук Марказига хамда Марказнинг Вице-президенти, шахсан Н.Боржелли хонимга хамкорлиги учун чукур миннатдорчилик билдиради.
-
Yaponiyada mehnat va bandlik huquqi: an'anaviy modelning o'zgarishi.
Araki Т.,Mazkur maqola Yaponiyaning Tokyo universiteti professori Takashi Araki tomondan 2019-vilda chop etilgan. Unda An'anaviy yapon bandlik tizimining o'ziga xos xususiyatlari, xodimlarga beriladigan kafolatlar, kasaba yush malari faoliyatining asoslari, mehnatga hag to lash tizimi, mehnat gonunchiligining qo'llanilishi bilan bog'liq masalalar tahlil qilingan. Magola muallifning roziligi bilan ingliz tilidan o'zbek tiliga Toshkent davlat yuridik universiteti katta o'gituvchisi Miryoqub Raximov tomonidan tarjima qilindi. Ushbu magola sohadagi pedagog-xodimlar, tadqiqotchilar, magistrantlar, talabalar hamda Mehnat huguqiga qizigadigan boshga o'quvchilar uchun moljallangan.
-
Қонун ва адолат устунлиги
Якубов М.С.,Рисола 1997 йилда Мустакил Узбекистон Республикасининг Биринчи Жиноят - ижроия кодексини тайёрлаш ва кабул килиш асосчиси, амалиётчи ва олим Абдугапар Шамансуров хаёти ва фалиятига багишланган. Шунингдек, 29.08.2001 йилдаги Жиноят, Жиноят - Процессуал, Жиноий - ироия ва Мазмурий кодексларини либераллаштириш тугрисидаги Конун биринчи марта кабул килинишига олиб келган. «Узбекистон Республикаси Жиноят кодексидаги камокка мукобил жазо чоралари: хакикат ва истикболлар» лойихасининг муаллифи ва ижрочиси, шунингдек яраштириш институти тасдикланди. Бу инкилобий узгаришларни амалга оширди ва хозирги боскичда Узбекистонда адлия тизимида, конунчиликни халкаро стандартларга мувофик модернизация килиш буйича таклиф ва тавсиялар тавсифланган. Рисола хукукшунос мутахассис олим ва амалиётчининг хаёт йули ва илмий фаолиятида жамиятни тараккиёти йулида кушган муносиб хиссаларини кисман булсада ёритишга мулжалланган.
-
Aholi bandligiga ko’maklashish markazining asosiy vazifalari va faoliyati
AlimuxamrdovB.B, Maxmudov T.A, Sultanov U.T.,Mazkur amaliy qo 'llanma O'zbekiston Respublikasi Bandlik va mehnat munosabatlari vazirligi tizimida faoliyat ko'rsatayotgan tizim tashkilotlari xodimlariga mo ljallangan bo'lib, unda hozirgi davrda aholining bandligiga ko'maklashish sohasida mamlakatimiz-da olib borilayotgan davlat siyosatining ahamiyati, mehnat organlarida ish beruvchi va ishlovchilarning vazifalari, vakolatlari, majburiyatlari hamda ushbu sohaga tegishli bo'lgan huquqiy-me' yoriy hujjatlar to 'plami o'z aksini topgan.O'zbekiston Respublikasi Bandlik va mehnat munosabatlari vaziri o'rinbosari, iqtisod fanlari doktori, professor B.X. Umurzakovning tahriri ostida. Mazkur amaliy qo'llanma Mehnat organlari xodimlari malakasini oshirish resublika kurslari o'quv-uslubiy kengashining 2021-yildagi 27-maydagi 4-sonli bayonnomasi, Toshkent davlat iqtisodiyot universitetining «Inson resurslarini boshqarish kafedrasi»ning 2021-yil 8-iyundagi 41-son bayonnomasi bilan tasdiqlangan. Mazkur amaliy qo 'llanmaning elektron nusxasi O'zbeskiton Respublikasi Bandlik va mehnat munosabatlari vazirligining www.mehnat.uz saytida joylashtirilgan.